JOVANKA I SRBI

Mogu, negde, da razumem pogane motive što je Jovanka Broz do 1990. bila odstranjena iz javnosti, kao neprijatni svedok borbe za vlast komunističkih podrepaša posle Titove smrti.Mogu da razumem i da se u haosu Miloševićeve Srbije, od 1990. do 2000. pitanje gde i kako živi Jovanka Broz nikako nije postavljalo, s obzirom na sudbinu svog stanovništva država, koje su kroz bedu i smrt nastajale od Titove Jugoslavije.

Nikako, međutim, ne mogu da razumem, da se za potonjih 13 godina „demokratskih“ režima posle Miloševića, udovica pokojnog predsednika, tretira na način na koji su je tretirali.

To je deo gde ne razumem. Ali, iza neshvatanja, dolazi gnušanje; sad, kad posle njene smrti, svi koji su mogli da promene njenu sudbinu laganog gašenja pod teškom bolesti i nehumanog života u memljivoj polusrušenoj kući – kreću da se prenemažu. Da je žale. Da se utrkuju u empatiji.

Super, sahranićete je negde pored Tita, u „Kući cveća“, istoj onoj koju ste s početka 90-ih, i početka vaših tad opozicionih političkih karijera, hteli da otkopavate i mrtvog Tita (ako ga tamo uopšte ima, sećate se?) selite na groblje.

Opraćete savest?
Moguće, jer, s obzirom da su vam obrazi k`o guzica, za tu rabotu vama je dovoljno nekoliko listića guz-papira.

Ali, meni je to sve ljigavo i tužno.

Da se razumemo, o Jovanki Broz nemam poseban stav. O Titu sam imao, jer sam odrastao pod uticajem dede, kraljevog oficira. O Jovanki ne, iako sam svašta o njoj čuo, i dobrog i (još više) lošeg. I da je ratni heroj, major, i da je dama koja je Titu u svetu davala poseban „šmek“, i da je pokondirena lička seljanka, i da je beskrupulozna…  Ali, da se ne bavimo glasinama, već da prepustimo istoriji da sabere svoje ocene?

Moj „stav“ je – Jovanka Broz je bila jedna zaboravljena, bolesna baka, na čijem je primeru „demokratska“ Srbija pokazala i šta je i kakva je, kako tretira stare ljude, kako se odnosi prema svojoj prošlosti; a Srbi, još jednom u istoriji, manifestovali koliko im je lako da odseku glavu onome čije su stope donedavno ljubili, i da od obožavanja iskreiraju mržnju ili ravnodušnost, a ne znam šta je gore.

Ono šta me dodatno ljuti je činjenica da je Jovanka, u neku ruku, personifikacija lošeg i nedostojanstvenog života ogromnog broja starih ljudi u Srbiji.
Što će reći, ako ste mogli da se ponašate kao skotovi prema jednoj bolesnoj baki, koja je slučajno bila žena doživotnog predsednika, kome ste se, neki od vas, a vaši očevi sigurno – ponizno, dodvoraški klanjali… Šta da očekuje obična baka u Srbiji?

Imate li pojma koliko običnih baka crkava u nemaštini, gladno, bolesno, zaboravljeno? Ili ih se setite samo u vreme predizborne kampanje, kada se setite i nas ostalih, koji, bar dok ne dođemo u duboku starost, imamo neku snagu da se borimo za puku egzistenciju?

Facebook Comments
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *