КАКО СУ „САВЕЗНИЦИ“ УНИШТИЛИ ПОДГОРИЦУ

 

У мају 1944. године, „савезнички“ авиони су Подгорицу буквално сравнили са земљом.

Подгорица је тада била само обичан град,  са око 13.000 становника, без посебног стратешког значаја, јер је стара престоница, Цетиње, било центар Зетске бановине за време Краљевине Југославије, и центар окупационих власти. Међутим, 5. маја 1944. године, баш на Подгорицу бачено је више од 400 тона бомби.

6

 

Не зна се тачан број жртава: процене се крећу од 320 до 800 погинулих, а више од 200 људи је теже рањено. Почев од 23. септембра 1943. године, када су „савезници“ први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 грађана. У овом бомбардовању, најжешћем од свих дотадашњих  „савезничких“, погинуло је између ЧЕТИРИ (по немачким изворима) и 17 (по савезничким) немачких војника.

У данима који су претходили петомајском бомбардовању, „савезнички“ авиони су бацали летке, на којима су обавештавали становнике Подгорице да се сви окупе у центру града, као би избегли страдање. И  „Радио Лондон“ је слао исте сигнале. ,,Савезници“ су 5. маја у 13.10 сати, започели жестоко бомбардовање. Гађали су управо – центар града.

4

 

У бомбардовању је учествовало 116 УСАФ бомбардера Б-24. Оно што нису успели тог 5. маја, урадили су 6. и 7. новембра исте године, па је тако Подгорица потпуно уништена.

Сведоци су говорили да су после бомбардовања, авиони митраљирали, чисто да докрајче оно што бомбардери нису.

3

 

Порушено је 80 одсто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура. И шта није уништено, тешко је оштећено.

Питање „зашто је Подгорица бомбардована“ никад није добило одговор. Не зна се тачно ни ко је инспирисао бомбардовање: помиње се да је то Тито тражио лично, али нема материјалних доказа. Нико није ни потврдио тврдњу да су Подгорица, као и неки други градови у некадашњој Краљевини Југославији, бомбардовани као алтернативни циљеви, јер „савезнички“ авиони нису имали довољно горива да досегну румунска нафтна поља, гађају их и безбедно се врате.  Никад нико није одговарао за овај злочин.

2

 

Подгорица је, иначе, у Другом светском рату бомбардована укупно 82 пута. Почев од 6. априла 1941, када ју је гађала „Луфтвафе“.

Укупан број жртава свих бомбардовања Подгорице у Другом светском рату већи је од 4.100.

У Подгорици, у кругу бивше зграде СДК, постоји споменик, посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом светском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким железним носачима виси – бомба од више стотина килограма.

5

НИКШИЋ

Није Подгорица ни први ни једини град у Црној Гори који је страдао од „савезничких“ бомби. Тако је 7. и 8. априла 1944. авијација САД сравнила Никшић са земљом. Под рушевинама је нађено 500 људи, а тадашњи градоначеник Никшића Јеврем Шаулић је Међународном црвеном крсту у Женеви јавио да су „Никшић бомбардовали непријатељски авиони, који су осим бомбардовања градског језгра убијали митраљеском ватром из авиона цивиле по улицама града“. После уништавања града утврђено је да није погинуо – ни један једини немачки војник!

 


Фото: in4s.net, mitropolija.com, www2.rtcg.me, portalanalitika.me.

ПОДЕЛИ:

6 thoughts on “КАКО СУ „САВЕЗНИЦИ“ УНИШТИЛИ ПОДГОРИЦУ”

    1. Ладислав Урошевић: Arhive iz 1944. so otvorene, prošlo je pet decenije, mogli bi da znamo zašto. Pitanje je – zašto istoričari nisu istražili?

      Небојша Вучинић: Да, мислим да је то једно од важнијих питања, као уосталом и сва та разорна „савезничка“ бомбардовања у 1944, Београд, лесковац и тд.

      Ладислав Урошевић: to su akcije samo VIII armije, ise one koja je opasno nastradala u Rumuniji?

      Небојша Вучинић: Они јесу наводно истоваривали терет над територијом тадашње Југославије, али ме буне митраљирања и чињеница да су страдала насељена места, као и претходно бацање летака са упозорењем….

      Ладислав Урошевић: bacanje letaka je standardna taktika OSS-a od 1943. Zanimljiv je izbo šamparije za letke, ali da ne trolujem… Mogli smo i kod tebe na blogu ovu raspravu, bilo bi korisno.

      Elem, šta sam hteo da kažem oko VIII armije, i njihove uloge ovde nije baš afirmativno, osim što su čak i za to vreme i standarde USAF bile naoružane drugorazrednim aviona, a posledično i sobljem, srategijski nisu postigli ni jedan cilj, osim spomenutog debakla u Ploeštiju, stoji kao školski primer grada Kasino u Italiji, koji je, ali bukvalno sravnjen sa zemljom ne preterujem ni u jednom slovu. Kako je Kasino imao i strateški značaj, nemci su se ukopli ispod ruševina, i onda je nastala čuvena nemačka pesmica
      „uz žene i uz vino – ne stiže se u Casino“

      Uopšte VIII armija je dejstvovala po balkanu i Italiji, i nigde nije nailazila na organizovan otpor, zato su i mogli da dozvole luksuz da imaju drugorazrednu opremu i ponavljam, posledično – ljudstvo.

      Небојша Вучинић: То сам баш хтео да предложим, да се прича води тамо, односно, ја то не бих назвао расправом, више доприносом теми

  1. da super, izvini na typo, ovi ouch screen ekrani su sumnjam osveta nemaca za izgubljene ratove isto kao qwertz tastature, dobro je ovo ispalo.

    Dakle kako komentarišeš činjenicu da su događaju posledica drugorazredne armije, čak bih se usudio da kažem, a sigurno će me podržati – thnološki i ljudski najgore moguće koju je USAF imao u Evropi?
    Ima li u toj činjenici tragova koji bi mogli da objasne malo ovo o čemu pišeš?

  2. Начелна употреба „другоразредних“ трупа на „другоразредном“ фронту није нова ствар за Балкан. Уче нас и догађаји из Првог светског рата, и из Другог. Сетимо се политичких манипулација, и како је Балкан убациван у рат, с ове и са оне стране (мислим на „западне савезнике“ и на Русе, тј „совјете“), и каква је помоћ обећавана и каква је дата. То је укупно третирање регије као споредне…

  3. Ima tu istine svakako, s tim što se nekako društveno gledano ta činjenica odmah projektuje nekako automatski na današnje događaja, na NATO vs Srbija, a volšebno u toj društvenoj projekciji Rusi ostanu začudo amnestirani.
    Ok društvo je sklono površnom poimanju.

  4. Управо кроз ту призму и гледам сва ова догађања… Балкану се озбиљно посвети пажња тек кад се схвати да се нешто конкретно може добити само ту… Иначе је редовно монета за поткусуривање, чему у прилог иде и наша неразвијеност, сиромаштво, карактер…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *