КРЕШЕНДО ЈЕДНОГ ПОНИЖАВАЊА

 

Међународни односи су, по својој природи, односи дискретних порука између држава. Сразмерно веома ретко, у односу на обим дипломатске комуникације, државе примењују директне поруке: тај тренд, додуше, јесте у порасту последњих деценија, али је и сада тек занемарљив део међудржавних односа.

Најчешће се, дакле, поруке преносе неким гестовима, неретко су индиректне до те мере да само онај ко зна предисторију, може да их разуме. То преношење дискретних порука у ово дигитално доба достигло је, чини се, савршенство, па се чак креће од врсте интервјуа који један државник даје медијима друге државе уочи посете, начина, дужине тог интервјуа и медија на коме се објављује, до боје кошуље или блузе коју носи домаћин, а која тако – захваљујући симболици боја – показује одређено расположење државе домаћина према држави госту.

Државе, ипак, избегавају да унизе или понизе другу државу, посебно током билатерланих сусрета, а и даље се у већини ситуација труде да поруке које пошаљу буду јасне, али и са довољно поштовања државног и националног дигнитета друге стране. Државе са истока, на пример, задржале су многе добре обичаје „старинских“ међудржавних односа, па је, за њих, добро говорно знање језика земље домаћина и даље стандардни знак поштовања и уважавања.

ПОДСЕТИМО НА НЕКЕ ГАФОВЕ И ГАФОВЕ  

 

Дочек у фармеркама

Долазак председника Владе Црне Горе, Здравка Кривокапића, у Београд, први (званични) од када је неретко смушени професор и велики верник, уз помоћ просрпске већине преузео извршну власт од 30 година несмењивог ДПС, био је прилика да Србија и Црна Гора, две суверене и независне државе, које повезују не само дуга заједничка историја већ и велика дијаспора једне земље у другој, почну „пеглање“ међусобних односа, који су у последње две ипо – три године, на „историјском минимуму“. Први његов боравак у Београду као премијера Ц. Горе збио се крајем маја, када је хитно дошао на разговор у Патријаршију, с темом „Темељни уговор“. Тешко је веровати да су блискост Кривокапића Српској православној цркви и отворени иредентизам неколико српских странака у Црној Гори, које му сад дају скупштинску већину, били довољни аргументи да Београд почне да верује како ће Кривокапић апсолутно погазити све интересе државе чији је председник Владе, да би задовољио амбиције Србије. Било би то детињасто очекивање, зар не? Ипак, званични Београд се упорно понаша као да је баш то очекивао, и пошто то није испуњено, Црну Гору и њене државне представнике треба понижавати на сваком кораку.

МАЛО ВИШЕ О КАРАКТЕРУ

 

И. Мировић (предс. владе АП Војводине) и Д. Марковић у Подгорици

Просто је немогуће набројати каквих се све потеза Београд латио у последњих нешто више од годину дана Кривокапићеве владе, осетивши ваљда њену слабост, развученост између различитих интереса, и немогућност да задовољи све апетите. Од свакодневне медијске пљувачине и најпримитивнијег вређања и негирања Црногораца (чиме се не баве само „независни интелектуалци“ већ и актуелни председник Скупштине Србије, Ивица Дачић, и министар одбране Александар Вулин), до нескривеног, бахатог мешања у изборне процесе у Црној Гори и безразложног малтретирања парламентарних посланика раније владајуће већине на границама Србије. Иако је сам Кривокапић тек што је инаугурисан, односе са Србијом ставио на прво место, изазвавши тако у сопственој земљи незадовољство оних који итекако памте чинодејствовање садашње Србије у последњих осам година, у Београду није добио одговарајући одговор. Напротив.

МАЛО ВИШЕ О ПОНИЖАВАЊУ 

 

Брнабић у Подгорици с вакцинама

Најпре је српска премијерка Ана Брнабић одбила да посети Подгорицу, рекавши да „нема ко да је дочека“ (мислила је на проглашење ранијег амбасадора Србије, Владимира Божовића, за персону нон грата; Србија од тада нема амбасадора у Црној Гори, иако је Подгорица давала разне добронамерне сигнале). Питање „има ли ко да је дочека“ објаснио сам у тексту „Јади младога Владимира„. Ипак, када је Влада Црне Горе довољно понизила и себе и државу коју води, одбивши стотине хиљада вакцина против „ковида“ јер су од људи блиских „старом режиму“, и једва дочекала неколико хиљада вакцина српске донације, Брнабићева није имала проблем да дође у Подгорицу и донацију уручи уз послушно постројавање комплетног Кривокапићевог кабинета. Или: деловало је да су субверзивне активности Русије и Србије довољно омекшале Црну Гору да она прихвати Темељни уговор са страном црквом (да, СПЦ је страна црква) у тексту који је апсолутно против државних и националних интереса Црне Горе, па кад то чак ни смушени верник Кривокапић није могао да свари, уследило је ново понижавање, у бизарном распону од безразложног малтретирања његове деце у Београду, до најновијег догађаја на аеродрому у Сурчину приликом коначног остварења прве званичне посете црногорског премијера Србији.

Два су гафа обележила сам дочек, а још два позадину саме посете.

Ђукановић и Дачић као премијери (горе), Недимовић и Кривокапић на дочеку (доле)

Први гаф на дочеку: Кривокапића је на београдском аеродрому дочекао потпредседник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Бранислав Недимовић. Није, доиста, неуобичајено да високог госта из друге државе на аеродрому дочека неки службеник земље домаћина нешто нижег ранга: то се дешава када се госту организује званични државни дочек на некој другој локацији. Баш због симболике и важности ове посете, међутим, било је логично да пред Кривокапића изађе домаћин истог нивоа, Ана Брнабић, и да се на тај начин нагласи заинтересованост Србије за нормализовање и оздрављење односа са Црном Гором, на равноправној основи. Јасна порука: играј како желимо и само тада ћете нам ваљати и ти и Црна Гора.

Други гаф на дочеку: не само да је представник домаћина био неосновано нижег ранга, већ је и на сам дочек дошао обучен као сопствени шофер. У фармеркама и „ђубретарцу“, традиционално необријан, свакако није изгледао као домаћин који указује почаст госту и изражава задовољство посетом – што јесте један од дипломатских рекурса. Још једна јасна порука: небитан си нам док својим поступцима у нашу корист не докажеш супротно.

Први гаф који је обележио позадину посете: да ли је и један медиј у Србији објавио да је до посете дошло? Колико је медија направило и објавило фотографију са дочека? Једини фотос који се појавио био је онај прес службе Владе Црне Горе, којим се и сам Кривокапић похвалио на „инстаграму“. Порука: није овде дошао нико вредан пажње.

Други гаф који је обележио позадину посете: иако нико није објавио да је Кривокапић ту, сви су искористили прилику да искритикују његов сусрет са амбасадорима „квинте“ у Србији (тај део је теже разумљив, јер у Подгорици седе „домицилни“ амбасадори „квинте“) и 32 нерезидентна амбасадора (који са седиштем у Србији „покривају“ и Црну Гору). Ништа посебно чудно, ако изузмемо део с амбасадорима „квинте“ (што је опет црногорски проблем с надлежношћу и суштински ничим не угрожава Србију), али не и за српске „медије“, који у Кривокапићевом сусрету са амбасадорима трећих држава у Црногорској кући у Београду (пандан Српској кући у Подгорици, ето најзад неке употребне вредности тог објекта) налазе његову намеру да „увреди Србију“. Како и чиме он тиме вређа Србију, наравно, нису објаснили, али су се брже-боље потрудили да известе о планираној активности Александра Вучића, који је из Глазгова најпре поручио да би „волео да стигне“ да се сусретне са Кривокапићем, а онда ваљда схватио да на тај начин скаче Србији у стомак пред западним савезницима, те је састанак ипак заказан за 9 ујутру. Биће издато саопштење. Порука: чекамо да видимо колико ћеш се сагнути.

ВИШЕ О ДИПЛОМАТСКИМ ПОРУКАМА ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ И ОВДЕ

 

Марковић и Вучић, као премијери

Поруке су, дакле, упућене. Додуше, не дискретне, бар не све, већ неке и прилично јасне, баналне и сирове. Оне не садрже само понижавање човека који није одрадио (можда нереално?) очекивани посао, оне и даље понижавају целу једну државу и цео један народ. Ту, у таквим констелацијама, очекивати побољшање односа две државе – посве је илузорно и нереално.

Огроман број грађана Србије је ово понижавање Црне Горе одмах и јасно осудио, и практично показао да Србија није само, и није доминантно, ова која је сада представљена врхом ауторитарне власти. Али то, на жалост, неће моћи да поправи штету која је направљена, јер је за очекивати да ће колико сутра из Београда стићи неко ново унижење Црне Горе и Црногораца. Оваква власт у Београду, оваквим и сличним понашањима, на жалост, највећу штету прави свом народу, а онда и онима који се са Србијом граниче. Понижавање је достигло крешендо. Третирање Црне Горе као зависне, малоумне колоније, државно и црквено иживљавање на сваком кораку над Црногорцима, притом, за веома дуг период учиниће односе између Срба и Црногораца и њихових држава – уместо најбољим и најближим, како би требало – на ивици отворене мржње и нетрпељивости. А Србија и српско руководство су у ранијим приликама итекако показали да умеју и знају да се понашају другачије: само је питање да ли желе. И да ли налогодавци у Москви то сматрају за корисно.

ВИШЕ О ОДНОСУ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ

 

Кривокапић на месту Ђинђићевог убиства

Са друге стране, у Црној Гори су бројне критике Кривокапића што се, кад је видео Недимовића у гилиптерском издању, није одмах окренуо и вратио за Подгорицу, те ликовања садашње опозиције (коју чини и некадашња власт), да су спонзори из Србије понизили премијера на одласку (реферирајући на недефинисану скупштинску већину која га у овом моменту подржава, или не подржава). Мислим да је добро што је Кривокапић (хришћански?) истрпео понижења и што се није спустио на ниво гуланфера који га је дочекао, без обзира што ће, сигуран сам, бити још провокација и понижавања.

Добро је и што је положио венац на месту убиства Зорана Ђинђића, јер је тиме сад и он послао поруку: идеологу оваквог става према Црној Гори, који се напио од среће кад је Ђинђић убијен, и самој Влади Србије која је недостојна Ђинђићевог наслеђа. Можда неспретно, и сам трапаве и ошљарске спољашности и у рату с дужим реченицама, можда чак и случајно – односно нежељено – манифестовао је битну разлику. Оно шта је такође показао је да у односима данашњих Србије и Црне Горе политика повлађивања и трпљења не може да да резултат, а то је веома битан елемент у односима на унутрашњем плану и очекиваном расплету политичке кризе у Црној Гори.

 


Фото: Прес служба Владе Црне Горе, Танјуг, Прес служба Владе Србије, Фејсбук

Овај текст пренео је и портал Глас Црногорца.

Facebook Comments Box
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *