Тасовчев твит
У једном је ван сваке сумње бивши министар у праву: свако, ко је својим трудом и залагањем зарадио неку медаљу, може с њом да уради шта жели. Може да је окачи на зид, баци, прода, да у добротворне сврхе (на пример, за фонд за лечење деце у иностранству)… а може и да је поклони неком.
Оно шта у конкретном случају (медаља селектора одбојкашица Терзића на поклон Вучићу) некима може да смета је очигледна снисходљивост оличена у том чину, али, забога, сви смо различити, а реално, схватите: ово је земља којом влада озбиљна и опасна мафијашка организација. Та организација одређује правила понашања. Тачка.
А оно шта је неспорно је чињеница да би у земљи здравих резона, сачуваног дигнитета, нормалној – председник државе одбио тај поклон. Знам. Ово говорим само као подсећање да тамо негде иза Хоргоша постоје и нормалне државе.
Мени је ипак најспорније да некадашњи министар културе, пре тога и сада директор Филхармоније (што ће рећи – једне од основних културних институција сваке државе), тек мало пре овог твитер обрачуна са неистомишљеницима, поверава издавање гласила Филхармоније најнекултурнијем могућем „партнеру“: „медијској“ фирми која издаје „Српски телеграф“ („Србски телебљак“) – вероватно најодвратнији, највулгарнији и најбезпризорнији „таблоид“ (то што се код нас именом таблоида зове, није оно шта у свету представља таблоиде) у мору одвратних, вулгарних, беспризорних таблоида, које је мафијашка организација која контролише Србију установила за обрачуне са свима који нису у систему.
Иван Тасовац
Ни културних, ни логичних, ни економских, ни пословних, ни новинарских разлога за то нема. Предметни „Србски телебљак“ је најгоре, најљигавије, најподмуклије пропагандно таблоидно порнографско ђубре, које се употребљава у најприземнијим обрачунима са неистомишљеницима и примитивној заглупљујућој пропаганди.
Иначе, ово није први пут да „Србски телебљак“ добија новац из ове врсте послова. Овај памфлет је још раније добио посао да припрема бесплатно гласило Аеродрома „Никола Тесла“ Београд, под називом „Терминал“.
Он нема ни кадрове за било какав озбиљан новинарски – а посебно културни – ангажман, нема ни капацитет, нема ни потребно знање, свакако ни кредибилитет, и коначно – нема ни тираж. „Србски телебљак“ је, наиме, пропагандно ђубре које, уз све гадости које објављује, не успева да скочи са последњег места по тиражу оног што се зове штампом у Србији, и не успева да се примакне далеко тиражнијим, а подједнако одвратним, „Информеру“ („Бљакформеру“) и „Алоу“.