NE KIDNAPUJTE JUGOSLOVENE, ONI ĆE OTETI VAS!

 

Otmice putničkih aviona u SFRJ i njihovi prebezi u inostranstvo uvek su bili zabranjena tema, jer je po svaku cenu valjalo sačuvati idiličnu sliku socijalističke države. Pa ipak, zna se za bar osam otmica (kažu istraživači), od kojih je svakako najpoznatija, najglamuroznija, najozbiljnija i „najsvežija“ ona koja se dogodila 26. septembra 1981. Tada je grupa kriminalaca iz Hrvatske otela JAT-ov „boing 727-200“ YU-AKF, sa 98 putnika i osam članova posade, na liniji Titograd (Podgorica) – Beograd preko Dubrovnika.

Iako je bilo prilično napeto i opasno, sve je završeno srećno i bez žrtava. Štaviše, i krajnje neobično: putnici su uspeli da namagarče otmičare i pobegnu iz letelice, a policiji u Larnaki preostalo je samo da uhapsi zbunjenu terorističku družinu.

Avion je poleteo iz Titograda (Podgorice) kasno uveče i krenuo da pokupi još jednu grupu putnika u Dubrovniku. Kada je uzleteo sa piste aerodroma Čilipi, ustala su tri dugokosa mladića. Dvojica su izvadila pištolje, a jedan nož, i uz galamu i pretnju stjuardesi, kojoj su stavili nož pod grlo, i putnicima kojima su prislanjali cevi na slepoočnice, ispraznili sedišta u prvim redovima. Zatim su pilotu Ljubomiru Zekavici naredili da avion usmeri najpre ka Brindiziju, ali su neposredno pre ovog grada na jugu Italije promenili plan i tražili da se leti ka Izraelu. Kopilot je uspeo da kontroli letenja pošalje signal da je avion otet.

Ipak, nisu imali dovoljno goriva, koje su morali da dopune u Atini, i to na jedvite jade: grčke vlasti najpre nisu dopuštale sletanje, ali su popustile kada im je kapetan javio da će u tom slučaju, zbog nedostatka goriva, letelicu prizemljiti u centru grada. Bilo je to oko ponoći. Kada je gorivo dopunjeno, nastavljen je let prema aerodromu „Ben Gurion„, ali su im Izraelci zabranili ulazak u svoj vazdušni prostor. Pod pretnjom dva izraelska „fantoma“, spremnih da obore putnički avion ako ipak pokuša sletanje, u zoru narednog dana sleteli su u Larnaku na Kipru.

jelic-i-nikolic-prva-rs

Jelić i Nikolić, susret posle mnogo godina

U avionu iz Titograda bio je kompletan prvi tim FK „Budućnost“ sa stručnim štabom, nekoliko glumaca, političara i heroja i prekaljenih boraca iz Drugog svetskog rata. Takođe, tim letom je u Beograd na nosilima upućena i jedna teška bolesnica, pa su otmičari pristali da je na Kipru iskrcaju, jer joj se zdravlje pogoršavalo. Do auta hitne pomoći ispratili su je lekar „Budućnosti“ dr Đuro Musić i stjuardesa Radica Đurđević. Otmičari su Musiću dozvolili da ostane uz pacijentkinju, ali je on to odbio i vratio se u avion. U avion se poslednja vratila Radica . Ona je „zaboravila“ da zatvori i zabravi vrata u repu aviona i samo je preko njih navukla zavesu. Neki putnici su to primetili, pa su počeli da smišljaju plan za bekstvo dok traje tankovanje. Dogovorili su se da naprave lažnu uzbunu, stvore paniku i tako pobegnu. Nisam uspeo da utvrdim da li je tačna priča, koju je neko od glumaca mnogo kasnije ispričao, da je jedan od fudbalera u toaletu zapalio novine. Uglavnom… Neko je povikao: „Požar„! U tom momentu, svi su nagrnuli ka otvorenim vratima, a fudbaleri „Budućnosti“ su otvorili i bočna vrata, pa su svi putnici i ova stjuardesa izašli.

 

PUTNICI

Hroničar dr Vukosav – Vule Balević u svojoj knjizi „Otmice i udesi jugoslovenskih aviona“ objavio je spisak putnika u avionu YU-AKF. Bila je tu, najpre, cela ekipa „Budućnosti“: Radovan Bujić, Zoran Nikitović, Slavko Vlahović, Zoran Vorotović, Miomir Bakrač, Vojislav Vukčević, Branislav Drobnjak, Zoran Batrović, Žarko Vukčević, Petar Ljumović, Mojaš Radonjić, Mirko Radinović, Dragan „guzonjica“ Vujović, Dragoljub Brnović, Vasilije Kalezić, Slavenko Kuzeljević, treneri Đorđe Gerum i Milutin Folić, dr Đuro Musić i fizioterapeut Ljubomir Radunović. Pored njih, u avionu je bio general Milan Šijan, narodni heroj, ratni komandant Šeste ličke brigade, koja se proslavila spasavajući Tita prilikom poznatog desanta na Drvar, zatim general Božo Lazarević, prekaljeni ratnik Dragan – Bataja Sekulić, pa poznati političar iz tog vremena Petar Rakočević, glumci Marko Nikolić, Miša Janketić i Žarko Laušević (Miki Manojlović se zbog straha od letenja zaključao u hotelsku sobu i nije ni ukrcao u avion), estradna zvezda Biljana Petrović… Najmlađi putnik je bilo jedno dvogodišnje dete, a najstariji 90-godišnja Tomna Vučelić.

 

Ostala je urbana legenda da je, trčeći preko piste aerodroma u Larnaki, popularni fudbaler „Budućnosti“ – „guzonjica“ Vujović (mada ima i onih koji tvrde da je to bio kapiten Ljumović) – nazvan tako zbog upečatljivog donjeg dela tela, mahao rukama prema kiparskim policajcima i vikao „Banditos, banditos„.

Ipak, stjuardesa Radica Đurđević se vratila u avion da bude uz svoje kolege, a to je učinio i pilot „JAT-a“ Gojko Vujanović, koji je leteo kao putnik. S njima se u avion vratio i kapiten „Budućnosti“ Petar Ljumović, kome je Radica bliska rođaka.

Još dok je trajalo bekstvo, posada je pojačala do maksimuma rashladne uređaje u avionu, pa se kabina počela da se ispunjava parom. To je otmičare uverilo da nešto zaista gori. Oni su se panično rastrčali po avionu, pokušavajući da utvrde gde gori, a to su iskoristili posada, Vujanović i Ljumović da iskoče kroz prednja vrata. Ostavši sami, otmičari su se predali.

A ko su bili otmičari?

yu-akfAvion su oteli Borivoje Jelić iz Bjelovara, njegov sugrađanin Mirko Križić i Milan Prpić iz Rijeke. Vođa ove družine bio je Jelić, koji je svojevremeno pobegao iz zatvora i nastanio se u Nemačkoj, gde je zbog pokušaja ubistva proveo iza brave šest godina. Onda je izručen SFRJ (Hrvatskoj) i nastavio izdržavanje kazne u Lepoglavi. Tu se upoznao i uortačio sa Križićem i Prpićem. Tu su, izgleda, skovali plan o otmici, a u ostvarenju tog nauma im je pomogao i Predrag Vidaković iz Rijeke. Finansirao ih je Josip Valentić, ugostitelj iz Zagreba, a logistiku im je pružila Jelena Dokmanović, knjigovezac iz Bjelovara. Upravo ona je, izgleda, pored u tim godinama poslovično labave i komforne kontrole na titogradskom aerodromu, unela oružje i potom sve vreme mirno sedela među otetim putnicima sa kojima je i pobegla iz aviona na aerodromu u Larnaki.

Na suđenju teroristima u Beogradu, Borivoje Jelić je osuđen na osam godina zatvora, Mirko Križić na pet, Milan Prpić na tri, Predrag Vidaković na dve, Josip Valentić na godinu i po, dok je Jelena Dokmanović, za veliko čudo i iz do danas nerazjašnjenih razloga, oslobođena. Dr Vukosav – Vule Balević tvrdi da je dosije sa suđenja iz nepoznatih razloga spaljen 1992. godine!

Ostala je ozbiljna sumnja da su u sve bili upleteni i prsti zloglasne nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof.  U emisiji “Goli život” kod Milomira Marića,  gostovao je sam Jelić, i ispričao ga je advokat savetovao da u sudnici ne drži političke govore, nego da se izjasni kao avanturista, inače bi kazna bila višedecenijska. A o povodu otmice je rekao, da mu je želja najpre bila da ubije Tita. Ali, dospeo je u zatvor u Nemačkoj, a u međuvremenu je Tito umro. U zatvoru se upoznao sa „nekim ljudima“ iz Bader-Majnhofa i pod njihovim uticajem odlučio da otme avion. Da napravi skandal. U to vreme otmice aviona su bile u modi u celoj Evropi. Skandal jeste napravljen, ali nikakav cilj nije postignut. Posle odležane zatvorske kazne, Jelić je otišao u Švedsku, tamo se oženio, i dobio dve ćerke, koje su sadprvakinje u profesionalnom boksu.

Svetska štampa je posle ovoga bila puna naslova tipa „Otmičari, nemojte kidnapovati Jugoslovene, oni će kidnapovati vas“.


Foto: pbase.com, prva.rs

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Facebook Comments Box
PODELI:

4 thoughts on “NE KIDNAPUJTE JUGOSLOVENE, ONI ĆE OTETI VAS!”

  1. Po jednoj verziji požar su inscenirali generali Šijan, inače otac režisera Slobodana Šijana, i Lazarević. U toaletu aviona zapalili su staru podgoričku „Pobjedu“ koju je jedan od njih imao kod sebe. Kada je dim počeo da se širi, nakon čega su se čuli i povici „požar, požar,“ putnici su se uskomešali i krenuli da napuštaju avion kroz tad već otvorene sve izlaze iz letelice.
    Žarko Laušević je o ovom događaju na sličan način pisao u svojoj „Drugoj knjizi – Dnevnik jedne robije.“

    Više i ne znam šta pamtim, a šta se kasnije „nakačilo“ na to sećanje.

    Inače, fin tekst. Ovaj detalj o „umešanosti“ Bader-Majnhofa nisam znao, mada mislim da je to samo naknadno dodavanje na težini celoj priči.
    Tadašnja štampa, ako dobro pamtim, otmičare je uglavnom opisivala kao grupu zbunjenih i nesigurnih ljudi koji ni sami nisu baš znali šta zapravo hoće. Reakcije putnika i „šetnja“ po Mediteranu još više su ih, verovatno, unervozili.

  2. Priča je uglavnom tačna, a s obzirom da je moja majka bila u tom avionu (kao službenik JAT-a), samo još par detalja, radi istinitosti:

    – U avionu nije bilo pravog požara, ali je tačno da su putnici počeli da viču „Požar, požar“ nakon čega je nastala panika.

    – Otmica je bila isplanirana kako bi bio otet neko od visokih državnih zvaničnika koji su prethodnih dana boravili u Cavtatu, gde je u hotelu „Croatia“ održan tradicionalni seminar „Socijalizam u svetu“, na koji su dolazili visoki gosti iz inostranstva, kao i naše glavešine. Bilo je planirano da se neki od njih vrate za Beograd tim avionom, ali je u poslednji čas organizovan još jedan koktel te večeri, zbog čega su glavni gosti ipak ostali u „Croatiji“ i nisu se ukrcali u avion.

    – Posle Izraela koji je avion oterao naoružanim „Fantomima“, plan je bio da se ide za Libiju ali je ponovo ponestajalo goriva, što je kapetanu Zekavici omogućilo da nagovori otmičare da ipak slete u Larnaku. Njihov plan je bio da se let nastavi odmah posle punjenja goriva, ali je cpt. Zekavica dobro znao da je Larnaka bila prilično dobro opremljena za otmice, s obzirom da su tih godina mnogobrojni oteti avioni sa Bliskog istoka sletali upravo tu. To je sigurno i bio jedan od faktora zašto se sve dobro završilo, mada se kiparska policija nije istakla u odvajanju žita od kukolja nakon bežanja putnika iz aviona.

    – JAT je, još dok se nije znao tačan ishod, istog dana poslao svoj Boing 727 u Larnaku sa pregovaračima, članovima bezbednosnih agencija Jugoslavije i nekoliko novinara, u nadi da će se sve dobro završiti i da će taj avion vratiti putnike za Beograd. Tako je i bilo, putnici iz otetog aviona su još tog popodneva, posle celonoćne „avanture“ iznad Mediterana sleteli nazad u Beograd.

    – Fudbaleri Budućnosti (a i drugi) odlično su se snašli našavši nekoliko svojih kolega fudbalera koji su igrali na Kipru, pa su od njih pozajmili novac i „poharali“ Duty Free na aerodromu u Larnaki. Sony televizori, razne druge tehnike, viskiji i ostalo. Znalo se da u Beogradu na dolasku neće biti nikakve kontrole, a u to vreme praktično ništa nisi mogao da uneseš bez ogromne carine, pa se ceo stres na kraju nekima bar malo isplatio.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *