НЕКА ЈОЈ НЕКО КАЖЕ

 

Нека јој неко каже да ми недостаје.

Нека јој неко јави да су ми дани сиви,

тмурни, зимовити, расејани.

Нека и помисли да је лажу,

али,

нека јој кажу,

да су ми прсти тежи од олова,

а глас покидан од вина

и фантомских болова

срца које ми је заледила.

Нека јој, забога, неко успут провуче

да је инат лоша работа,

да ипак тражим њен мирис

и ногу преко моје,

и да су ми потребне све оне њене

несавршености и мане

и да бих дисао

и да бих писао.

Нека јој неко каже да је сањам,

па макар је и не била брига за то.

 

 

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *