Покушај да се парадржава, политичко-терористички пројекат, „Косово„, прими у УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу), само је једна од коцкица велике слагалице осмишљене да се суверени део српске територије насилно одвоји, и да се затру сви трагови деветовековног српског присуства на територији Косова и Метохије.
Заштита националне баштине је једна од функција државе. Учлањењем у УНЕСКО, шиптарски узурпатори једним ударцем „убили“ би три муве: добили би – за много важније битке – аргумент да је „Косово“ стварна, функционална „држава„, добили би „своју“ баштину коју сад немају и избрисали би дугорочно српске трагове постојања на том простору, што већ чине деценијама, систематским физичким уништавањем историјских и верских локалитета и објеката.
Суштина УНЕСКО је су самом називу ове организације: Организација УН за образовање, науку и културу. Управо у томе лежи кључни аргумент да се миленијумско српско национално, културно, историјско, верско… наслеђе не поклони ономе коме на припада, ономе ко се током историје доказано варварски опходио према њему, и ономе ко ни сад ничим не показује да би се према локалитетима и објектима непроцењиве вредности владао у складу са обавезама цивилизованог народа и захтевима УНЕСКО.
На Косову и Метохији налази се: 1.181 српска црква, 115 манастира и манастиришта, 48 испосница, 8 српских спомен-капела и спомен-костурница, 534 српска гробља, 96 српских средњевековних тврђава и 14 двораца српске властеле. Призрен и Приштина су неко време били престонице српског царства. Пећ, седиште цркве и њеног патријарха. Од тога, око 400 цркава и манастира уништено је или тешко оштећено током терористичких акција шиптарских банди, бомбардовања НАТО и потоњег шиптарског систематског уништавања свега српског под заштитом Сједињених држава и Европске уније.
То је само један део аргумената, зашто самозвана, окторисана „држава“ насилно формирана на територији српске покрајине Косово и Метохија, не може и не сме да постане део УНЕСКО и да српску историју, традицију и културу баштини као сопствену.
Без обзира на верско или политичко опредељење, став према догађајима на Косову и Метохији у последње две деценије и однос према понашању локалног српског становништва – ово је једно од питања где не сме бити ни разлика, ни спорења, ни одустајања, ни компромиса, ни суревњивости.
Треба јасно и гласно рећи: НЕ чланству парадржаве „Косово“ у УНЕСКО. #NoKosovoUNESCO.
Фотографије шиптарског варварског уништавања српске културне, верске и историјске баштине на Косову и Метохији: eparhijakrusevacka.com, kosovo.net, facebookreporter.org, nspm.rs, novosti.rs, pogledi.rs, eparhija-prizren.com, srbinaokup.info, spc.rs