Познати београдски адвокат Александар Мишко Зарић приведен је у ноћи између петка и суботе, када се побунио пошто му у дежурној служби градске полиције у „29. новембра“ (сада ул. Деспота Стефана), нису дозволили да види два клијента, чије су га породице ангажовале.
Зарић је у станицу дошао око 5 сати изјутра, са супругом, такође адвокатом. Иако су уредно показали пуномоћја, није им омогућено да виде клијенте. Чекали су безмало цео сат, а када се Зарић побунио и од дежурног на пријавници тражио да позове шефа…
– Питао ме је: „Ко си ти да ја теби зовем шефа?“ – препричава догађај Зарић. – Онда је сишао дежурни инспектор и рекао: „Не може он њих да брани. Он ће бити приведен. Звали смо полицију“. Дошла је „марица“ и одвезли су ме у полицијску станицу Палилула, где сам провео два и по сата .
Адвокатска комора Србије (АКС) оценила је у саопштењу да је привођењем адвоката Александра Зарића, као ангажованог браниоца осумњиченог, београдска полиција направила „недопустив преседан“, којим су повређена права одбране осумњиченог и којим је у односу на одбрану извршено кривично дело ометања правде. Привођење Зарића „поново скреће пажњу на кршење реда позивања бранилаца по службеној дужности, које полиција сматра „подобним“, и на посебан анимозитет према ангажованим браниоцима“ – наводи се у саопштењу АКС, које је потписао Драгољуб Ђорђевић.
Полиција тврди да је Зарић вређао и претио, и да је зато приведен. На основу тога написана му је прекршајна пријава. Такође, полицајац с којим се расправљао рекао је колегама да је Зарић „био под утицајем алкохола„.
– Рекао сам дежурном полицајцу да ћу обавестити Адвокатску комору о кршењу права осумњичених и одбране – тврди Зарић. – Тражио сам да зове шефа и министра полиције. Све је забележено камером и може да се види на снимку шта сам рекао. Ја мало гласније причам, као и сви адвокати, али то се не може сматрати вређањем и претњом. А пиће? То је сулудо! Дигли су нас у пет ујутро, како смо могли тако буновни да им изгледамо?
Ово, на жалост, није први пут да полиција на све могуће начине омета рад адвоката, баш у тој првој фази после хапшења клијента. Осумњичени има уставно право на контакт с изабраним браниоцем, одмах, а полиција користи „празан ход“ између момента хапшења до првог саслушања да добије на времену и да дође до неких информација, док ни адвокат ни чланови породице не знају где се осумњичени налази. Такође, адвокати тврде да полиција има „свој“ списак бранилаца по службеној дужности, који су „подобнији“ од изабраних адвоката .
Та суревњивост на линији полиција – адвокати је донекле разумљива, јер се превише често догоди да „лица“ која полиција ухапси, буду ослобођена баш због квалитетног рада адвоката. Ипак, незадовољство чувара реда усмерено је на погрешну адресу: адвокати само раде свој посао. Много би боље било да полицајци не праве процесне и процедуралне грешке, да не раде „офрље“ приликом увиђаја и прикупљања доказа, јер онда ни најбољи адвокат не може да „на процедуру“ извуче и најкривљег клијента. Овако, кроз суспендовање права осумњиченог на контакт са изабраним браниоцем, полиција само компромитује сопствену стручност и рад, и прави себи провидан алиби за незнање.
Зарић важи за једног од наших најбољих „кривичара“. Пре шест година је заступао Милорада Улемека Легију, на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића. Бранио је и одбеглог Милана Јуришића Јурета. Па Александра Радуловића, члана банде „Пинк Пантер“. У афери „Паук” заступа Милорада Пелемиша, а ангажован је и у многим другим предметима.
Иначе, као и у случају бројних убистава и физичких напада на новинаре, полиција до сада није решила ни један напад на адвокате. Ево годину дана како је нерасветљено убиство Миљенка Зрелеца. И сам Александар Зарић је упуцан пре пет ипо година, с леђа у ноге, па нападачи нису пронађени. У међувремену је забележено и десетине напада на друге адвокате. Све је остало нерасветљено.
Фото: alo.rs, kurir.rs