ПРОКУПАЦ: ОДЛИЧНА ВИНА СЈАЈНЕ БУДУЋНОСТИ

 

Прокупац је српска сорта грожђа, својевремено најраспрострањенија на овом делу Балкана, а многи је везују још за време кнеза Лазара Хребељановића, коме је – наводно – вино „прокупац“ било омиљено.

И таман кад се прокупац, као и остале сорте, ослободио турске нетрпељивости према овом, као и сваком другом напитку који садржи алкохол, поново поставши доминантна сорта у српским виноградима, дошле су шездесете године прошлог века, када је српско винарство сведено на масовну производњу вина ниског квалитета и крчење великог броја малих винограда.

А онда је, с уласком у XXI век, кренуо и велики „кам бек“ прокупца.  А оно здраво надметање српских винара, које сам већ више пута поменуо као по мени веома битну тачку раста српског винарства, и у повратку прокупца је дало свој допринос. Сада, практично, нема винарије у централној Србији, а која држи до себе, да нема засада прокупца. Иако – треба и то рећи – прокупац захтева много више пажње и бриге од већине других сорти.

У овом тексту представићу вам неколико прокупаца, који су на мене оставили снажан утисак (опет, дакле, онај врло лични елемент), па ће вам можда бити јасније и одакле овакав наслов.

Три Мораве

Три Мораве црвено. Винарија „Темет“. Три Мораве су одлежавале 13 месеци у барицима од америчког и француског храста, таман колико је потребно да постану заштитни знак ове винарије из јагодинског краја. У питању је, дакле, чист прокупац, с можда нешто мало више процента алкохола (14%), али изврсно балансираним односом шећера и киселина. Тако је начињено вино, које ће лако завести непца, али, рекао бих, и барабар стајати на истој полици с врхунским интернационалним сортама, без да се ико постиди. Питко, пријатно на непцима, елегантних воћних мириса, достојанствено. Искрена препорука.

 

Змајевити

Змајевити. Винарија „Деспотика“. Ово вино је у себи скупило све оно шта ја волим, и на основу чега субјектинво оцењујем вина, па није чудо што спада у ред мојих омиљених етикета. Алудирајући називом на српску рано-средњевековну легенду, а потом и историјску чињеницу, оно истанчано комбинује традицију с суптилним модерним укусом. Рубин црвено, с упечатљивим мирисима вишње, малине и шљиве, а укусима купине, шипка и  малине, добило је завршни „гланц“ у барик бурадима од српског храста. Има ту нужну дозу робусности, која ће доћи до изражаја уз храну, али и неке чудне нежности која вам допушта да га пијете „соло“.

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 1

 

100% прокупац

Радован 100% прокупац. Винарија „Чокот“. Ако се неко научно бави прокупцем у српском винарству, то је Радован Ђорђевић. Он, у ствари, прави два прокупца (онај други је, такође врсни, „Експеримет“), а ја сам се определио за вино које је пре две године проглашено за најпријатније изненађење, а потом 2018. одушевило и судије на „Декантеру“. Можда и зато што одудара од традиционалног приступа винарству у Жупи, тек, Радован је направио и на укус необичан, али упечатљив прокупац, или, хајде тако да кажем, јединствени продукт јединствене сорте. Суво вино, пуног тела, али мене некако увек вуче да га „пијуцкам“ и уживам само у њему, иако можда најкарактеристичније од свих прокупаца које ћу овде представити иде и уз врло масну и зачињену храну. Радован је, једноставно, направио вино за размишљање.

 

Прокупац

Прокупац. Винарија „Виртус“. Загасито црвене боје, зрелог мириса црвеног воћа, а на укусу воћно, мекано вино са  израженим слатким танинима. Има ту неку ноту уздржане госпоштине, глатко склизне низ ждрело, тако да укус осетиш коју секунду касније, али онда – баш осетиш. Зрело је, а посебности доприноси нота какаоа и ликера од вишње. Стекао сам утисак да „прокупац“ из „Виртуса“ тек треба да покаже сву своју моћ.

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 2

 

Прокупац

Прокупац. Винарија „Ивановић“. Тек недавно сам га пробао, иако сам годинама добијао савете да то неизоставно учиним. И пробао сам га с ненаметљивим бадемасто-воћним дезертом, што ме је у први мах учинило сумњичавим. Испоставило се, неосновано. Из Жупе, чији је некрунисани владар винограда прокупац био одвајкада, стигло је зрело, озбиљно вино загасите рубин боје. Мирисом на црвено воће, уравнотежено и избалансирано, оставља утисак као да је прављено само за вас. Та нека интимна непосредност укуса, доминантност и снага, чине га питким и узбудљивим. У берби коју сам ја пробао (2017) има „капљица“ каберне совињона и мерлоа, тек да појача утисак. Дефинитивно „прокупац“ који треба имати у кући.

 

Прокупац боје лила

Прокупац боје лила. Винарија „Будимир“. Није, наравно, баш лила, али има прилично необичну и занимљиву нијансу, која се пресијава приликом сипања у чашу. Лежало је у барицима и бачвама од српског храста. Суптилан, нежан, мекан… добија пуноћу тек на „други укус“, и баш зато има дуготрајну завршницу. Мирис црвеног воћа. Можда највише од свих ових предложених прокупаца „тражи“ храну, која ће му помоћи да се отвори.

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 3

 

Шта јести уз „Прокупац“?  Јела од црвеног меса, јела од дивљачи, јагњеће печење, и наравно, и најважније, традиционална српска јела из лонца или рерне.

Искрено, који год од ових прокупаца да изаберете, мислим да нећете погрешити. Односно, погрешићете само ако не пробате бар један од њих.

 

Facebook Comments Box
ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *