Прокупац је српска сорта грожђа, својевремено најраспрострањенија на овом делу Балкана, а многи је везују још за време кнеза Лазара Хребељановића, коме је – наводно – вино „прокупац“ било омиљено.
И таман кад се прокупац, као и остале сорте, ослободио турске нетрпељивости према овом, као и сваком другом напитку који садржи алкохол, поново поставши доминантна сорта у српским виноградима, дошле су шездесете године прошлог века, када је српско винарство сведено на масовну производњу вина ниског квалитета и крчење великог броја малих винограда.
А онда је, с уласком у XXI век, кренуо и велики „кам бек“ прокупца. А оно здраво надметање српских винара, које сам већ више пута поменуо као по мени веома битну тачку раста српског винарства, и у повратку прокупца је дало свој допринос. Сада, практично, нема винарије у централној Србији, а која држи до себе, да нема засада прокупца. Иако – треба и то рећи – прокупац захтева много више пажње и бриге од већине других сорти.
У овом тексту представићу вам неколико прокупаца, који су на мене оставили снажан утисак (опет, дакле, онај врло лични елемент), па ће вам можда бити јасније и одакле овакав наслов.
Три Мораве
Три Мораве црвено. Винарија „Темет“. Три Мораве су одлежавале 13 месеци у барицима од америчког и француског храста, таман колико је потребно да постану заштитни знак ове винарије из јагодинског краја. У питању је, дакле, чист прокупац, с можда нешто мало више процента алкохола (14%), али изврсно балансираним односом шећера и киселина. Тако је начињено вино, које ће лако завести непца, али, рекао бих, и барабар стајати на истој полици с врхунским интернационалним сортама, без да се ико постиди. Питко, пријатно на непцима, елегантних воћних мириса, достојанствено. Искрена препорука.
Змајевити
Змајевити. Винарија „Деспотика“. Ово вино је у себи скупило све оно шта ја волим, и на основу чега субјектинво оцењујем вина, па није чудо што спада у ред мојих омиљених етикета. Алудирајући називом на српску рано-средњевековну легенду, а потом и историјску чињеницу, оно истанчано комбинује традицију с суптилним модерним укусом. Рубин црвено, с упечатљивим мирисима вишње, малине и шљиве, а укусима купине, шипка и малине, добило је завршни „гланц“ у барик бурадима од српског храста. Има ту нужну дозу робусности, која ће доћи до изражаја уз храну, али и неке чудне нежности која вам допушта да га пијете „соло“.
АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 1
100% прокупац
Радован 100% прокупац. Винарија „Чокот“. Ако се неко научно бави прокупцем у српском винарству, то је Радован Ђорђевић. Он, у ствари, прави два прокупца (онај други је, такође врсни, „Експеримет“), а ја сам се определио за вино које је пре две године проглашено за најпријатније изненађење, а потом 2018. одушевило и судије на „Декантеру“. Можда и зато што одудара од традиционалног приступа винарству у Жупи, тек, Радован је направио и на укус необичан, али упечатљив прокупац, или, хајде тако да кажем, јединствени продукт јединствене сорте. Суво вино, пуног тела, али мене некако увек вуче да га „пијуцкам“ и уживам само у њему, иако можда најкарактеристичније од свих прокупаца које ћу овде представити иде и уз врло масну и зачињену храну. Радован је, једноставно, направио вино за размишљање.
Прокупац
Прокупац. Винарија „Виртус“. Загасито црвене боје, зрелог мириса црвеног воћа, а на укусу воћно, мекано вино са израженим слатким танинима. Има ту неку ноту уздржане госпоштине, глатко склизне низ ждрело, тако да укус осетиш коју секунду касније, али онда – баш осетиш. Зрело је, а посебности доприноси нота какаоа и ликера од вишње. Стекао сам утисак да „прокупац“ из „Виртуса“ тек треба да покаже сву своју моћ.
АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 2
Прокупац
Прокупац. Винарија „Ивановић“. Тек недавно сам га пробао, иако сам годинама добијао савете да то неизоставно учиним. И пробао сам га с ненаметљивим бадемасто-воћним дезертом, што ме је у први мах учинило сумњичавим. Испоставило се, неосновано. Из Жупе, чији је некрунисани владар винограда прокупац био одвајкада, стигло је зрело, озбиљно вино загасите рубин боје. Мирисом на црвено воће, уравнотежено и избалансирано, оставља утисак као да је прављено само за вас. Та нека интимна непосредност укуса, доминантност и снага, чине га питким и узбудљивим. У берби коју сам ја пробао (2017) има „капљица“ каберне совињона и мерлоа, тек да појача утисак. Дефинитивно „прокупац“ који треба имати у кући.
Прокупац боје лила
Прокупац боје лила. Винарија „Будимир“. Није, наравно, баш лила, али има прилично необичну и занимљиву нијансу, која се пресијава приликом сипања у чашу. Лежало је у барицима и бачвама од српског храста. Суптилан, нежан, мекан… добија пуноћу тек на „други укус“, и баш зато има дуготрајну завршницу. Мирис црвеног воћа. Можда највише од свих ових предложених прокупаца „тражи“ храну, која ће му помоћи да се отвори.
АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ: ВИНСКА КАРТА 3
Шта јести уз „Прокупац“? Јела од црвеног меса, јела од дивљачи, јагњеће печење, и наравно, и најважније, традиционална српска јела из лонца или рерне.
Искрено, који год од ових прокупаца да изаберете, мислим да нећете погрешити. Односно, погрешићете само ако не пробате бар један од њих.