(Фејсбук, 16. октобар 2018.)
На данашњи дан, пре 65 година, рођене су „Вечерње Новости“.
Као „млађи брат“ тад партијског гласила, а сад већ одавно преминуле „Борбе“, у јеку Тршћанске кризе.
Као генијална идеја и успешна формула Слободана Глумца.
Као вeчерњак, несташко, с доста кратких вести, ударних наслова и фотографија.
„Новости“ су биле тотално другачије од свега шта је дотад излазило у „другој Југославији“.
Замишљене да у поподневним сатима донесу вести, превасходно са кризног севера некад заједничке отаџбине, после неколико година муке и посртаја на ивици гашења – „Новости“ су постале најтиражнији дневни лист некадашње СФРЈ, па и Балкана – тиражи су се редовно кретали око 410.000, са честим пиковима до пола милиона примерака, а у време Брозове смрти достигнут је апсолутни рекорд: 812.854 примерка!
О НОВИНАРСТВУ И МОЈИМ ИСКУСТВИМА ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ
Усред Титове Југославије, „Новости“ су биле бунџија, сазивани су састанци ЦК због њих, један главни уредник је директивом смењен због скраћења Брозовог говора и „искакања“ од курса КП…
У међувремену, од издања некадашње НИГРО „Борба“, постале су окосница НИД Компанија „Новости“ АД, издавача још два дневна листа и петнаестак ревија, и оснивача радија.
Из школе „Новости“ изашао је велики број новинара, фоторепортера и уредника, који су – без претеривања – увели модерно новинарство код нас.
Формула „Брзо, кратко, јасно„, наслови чија дужина није смела да пређе четири, а идеална је била две или три речи, принципи „лида“ и „обрнуте пирамиде“ у писању, правило обе стране и независног извора, образовани и информисани новинари – све је то красило „Новости“, колико год са ове тачке гледишта, то изгледало невероватно.
Многи од тих људи данас – ако досад нису напустили урушено и обезвређено новинарство – чине окоснице других медија, а ми и даље можемо да се похвалимо новинарским подмлатком, кога нико нема.
Прошле су „Новости“ за ових 65 година много тога, и доброг и лошег.
Више доброг, него лошег, али су се наше брљотине, а било их је, увек више виделе од било чега доброг и било чијих других.
Били смо на челу, други љубоморно трчали у нашој прашини – јасно је и зашто је наше погрешно написано слово дизано на ниво државног проблема, а некмоли реалне глупости које смо правили, ређе омашком, или – чешће – под утицајем политике.
Али, ми знамо за наше глупости, стидимо се, али не одричемо их се.
О СТАЊУ НОВИНАРСТВА У СРБИЈИ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ
Па и данас, кад муку мучимо као и сва штампа у Србији и свету, имамо оно што нико нема у неравноправној борби са нелојалном конкуренцијом и субвенционираним памфлетима.
Да ли и данас грешимо? О, да!
Грешимо, а можда смо највећу грешку учинили када смо одустали од основних формула „Новости“ – свега онога што су други копирали од нас и никад нису успели да довољно добро ископирају.
Грешимо и што годинама, чак деценијама, занемарујемо утицај нових платформи на новинарство и медије.
Грешимо, зато што не улажемо довољно у људе и новинаре.
Грешимо, јер пречесто – због незнања, на жалост, али и због јефтиних политичких склоности – улазимо у примитивну пропаганду.
Грешимо и зато што смо притиснути чудним дуговима, константном немаштином, безобзирном претњом гашењем, па тако уцењени пристајемо на ствари на које Глумчеве „Новости“ никад не би...
ВИШЕ О ПОИМАЊУ НОВИНАРСТВА КОД НАС ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ
Одавно сам чуо изреку да су „Новости“ добар коњ, који, и кад делује да ће да липше, може да почне да трчи и стигне први. И ту се крије права формула и за данас. Повратак основним постулатима на којима су „Новости“ настале и на којима су постале и рекордно дуго остале најтиражније. Повратак малом човеку, чије смо светло на крају тунела били. И што је најважније – ништа од тога није у супротности са новим платформама: напротив, стил „Новости“ и јесте стил нових платформи.
„Новости“ морају, поново, да буду медиј коме ће обичан човек веровати.
У којима ће наћи наду.
У којима ће прочитати кратку, јасну и брзу, информацију. Да не пишем – тачну, јер „тачно“ је део оног „информација“.
„Новости“ морају, поново, да буду медиј од кога ће се политичару, послодавцу и чиновнику трести гаће.
„Новости“ морају, поново, да буду медиј за којим ће сви остали трчати, неуспешно настојећи да га стигну.
Има ли снаге? Има. Има ли људи? Има. Да ли је то формула за опстанак? Да. Мора ли тако? Да.
Са мном, или без мене у њима. За ових 30-ак година колико сам у њима, сувише сам их заволео да бих нам себично везивао судбину.
Фото: ауторова архива
Објављено: ФЕЈСБУК, МЕДИЈАСФЕРА