САОБРАЋАЈНА ПАТРОЛА: ОД БЕОГРАДА ДО ГРЧКЕ

Поћи аутомобилом у Грчку већ одавно није авантура како је некада била, али, и дан-данас, упркос свему, постоје проблеми на које би возачи требало да обрате посебну пажњу. Ја нисам ишао добрих шест година, и та чињеница је итекако утицала на моју вожњу.

Путовао сам у шпицу сезоне, пошао 24.јула касно увече, враћао се 4. августа поподне, и оно шта ме је најпре (пријатно) изненадило – није било гужве. Тачније, биле су две или три деонице јачег саобраћаја, о чему ћу мало касније, али, остатак вожње је био више него комотан, а границе смо прелазили малте не као да их нема.Дозвољене брзине кроз Србију су 120 на аутопуту и 80 на магистрали. Само кроз насељена места на делу радова, где се обилази магистрала, ограничење се спушта на 40 или 50, и придржавајте га се!Од Београда до краја аутопута на делу кроз Србију, није било никаквих проблема. Сем неколико веома кратких деоница, са нешто лошијим коловозом, на друм и кретање немам примедби. Чак ни на наплатне рампе (путарина је 730+190 динара у једном правцу). Једино што после Ниша нигде нема осветљења, па ни на укрштањима и излазима, и, што је једино битно, од Ниша до Предејана НЕМА ни једне бензинске пумпе! Од Предејана до границе са БЈРМ постоје три.Кад смо код Грделичке клисуре, клопа у „Џепу“ је и даље добра. У „Предејане“ нисам свраћао.Кад се заврши аутопут, међутим, у условима ноћне вожње, ОПРЕЗ! На неколико деоница, од укупно 80-ак километара до почетка новог парчета аутопута пре саме границе са БЈРМ, саобраћај је измештен са магистрале, на локалне путеве. Граде се они делови аутопута, који нису много захтевни и у доста случајева користи се постојећа траса. Сама скретања, међутим, нису најбоље ни обележена ни осветљена: преко дана још ђене-ђене, али ноћу, потребно је отворити четвере очи и озбиљно смањити брзину на „пужеву шетњу“.

 

Кад то „преживите“, враћате се на пун профил аутопута, сасвим пристојан.Гранични прелази са обе стране су добро уређени. Добро, на уласку у БЈРМ, тражиће вам „зелени картон“ (2.000 динара у АМСС; мени је нејасно што нису у систему уговорно признатог осигурања), који вам већ не треба за Грчку. То је једна „цака“. Друга, мање битна, је што постоје само траке за држављане ЕУ и држављане МАК. За остале не пише ништа, па ипак, где год стали да стали, проћи ћете.

Ако вас западне контрола код БЈРМ службеника шиптара, видећете му мржњу у очима. Проговориће оно најнужније да би завршили посао, а имаћете утисак да би вас радо приклао негде у мраку. Тај случај сам имао у одласку. Ако налетите на Македонца или Србина, сити ћете се испричати и пожелеће вам срећан пут и да поздравите Србију (случај у повратку).Али, први проблем је кад прођете БЈРМ царинике – ако желите да замените неки еуро за плаћање путарине, ја бар у току ноћи из аута нисам угледао ни једну мењачницу.

Додуше, да сам знао да су им „аутопутеви“ такав крш, најрадије им жуту банку не бих дао. Ја једну деоницу сада не могу да наведем да сам прошао нормалном вожњом, без труцкања, упадања у рупе, свођења на једну траку (у лошем стању), вожње делом без зауставне траке… Значи, верујте, најблаже речено, ужас који не завређује да се назове аутопутем. На три наплатне рампе узеће вам 60+80+60 денара, односно, ако нисте заменили евре, по 1,50 евра (курс је иначе око 60 денара за евро). И такође је важно: новчиће од 20 и 10 еуроценти (и ситније) НЕ ПРИМАЈУ.

 

 

Иако има бензинских пумпи (не знам цене горива, нисам танковао у БЈРМ), и на том сегменту уочићете знаке беде. Наиме, неколико пумпи на аутопуту односно главном магистралном правцу је затворено, а једна чак претворена у кафић. Е па кад посао са горивом на тако прометном коридору не иде, онда је јасно колико се лоше живи.

Ограничења брзине у БЈРМ су 120/130 на аутопуту и 80/90 на магистрали.

Стара СФРЈ-Грчка граница (Богородица-Евзони) изгледа како је се сећамо из најлепших времена. Ради и фри шоп, мада цене нису као из већ поменутих времена. За Грчку је потребна Међународна возачка дозвола (у АМСС кошта 2.000 динара).  Брзо се пролази граница и излази на комбиновани правац аутопут-магистрала-аутопут, који се не плаћа до иза Солуна, то јест док не изађете на „Еланики одос“.  И магистрала и аутопут су одличног квалитета: магистрала има зауставне траке са обе стране, што већина споријих возила користи да се склони како би их бржи обишли без класичног претицања. Аутопут у правцу Атине (т.ј. до Платамона, после тога се гради до иза Неи Порија у правцу Ларисе) има по три траке плус зауставна и заиста изгледа „за све ЕУ паре“.

Иза Солуна, ко рецимо путује на Крф (Игуменица, Парга…), тражи се искључење за Ларису и улазак на „Егнатиа одос“, аутопут који ће вас свакако раздушевити. Али, обратите пажњу: бензинске пумпе тамо нису честа појава.

Путарине у једном правцу према Платамону, где аутопут престаје, плаћају се на три места, укупно 5,40 евра. Не могу да кажем да бензинских пумпи има „домаћински“, али их има. Дизел је од 1,30 до 1,60 евра литар.

Grčka___ostrvo___Krf___Paleokastrica___Foto__PlanetaPutovanja

 

Ограничења брзине су: 50 у насељеном месту, 90 ван насељеног места, 110  на путу резервисаном за моторна возила и 120-130  на ауто-путу.

Кажу да Грци траже противпожарни апарат као део обавезне опреме, али, не могу то да потврдим јер ме нико живи није зауставио.

Ко свраћа до Солуна, разочараће се ако дуго није долазио. Због градње метроа град је поприлично раскопан, није баш најлакше за снаћи се ако нисте домаћи, возачи моторчића су традиционално дивљи и безобразни (као да возе тенк, а не скутер ког може да обори јачи ветар) и све личи на агонију попут оне из Атине кад је грађена траса ка Пиреју. Посебно у предграђима има доста напуштених објеката. Много радњи је затворено чак и у Егнатии, град је ижврљан графитима, све у свему трагови економске кризе свуда се виде.

Пазите на паркинг. Грци паркирају гдегод, и тамо где је знак забране, али будите сигурни да ако ви то учините, следе „лисице“. Дакле, или на формалне плаћене пакринге, или на обележена паркинг места око зграда.

Надам се да је овај путопис од помоћи будућим путницима.


Фото: planetaputovanja.com, evro-turs.rs

 

Save

Save

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *