SROZAVANJE I SAMOSROZAVANJE SRBIJE Ko je kriv što je predsednik Srbije u Parizu dobio mesto neodgovarajuće srpskim zaslugama u Prvom svetskom ratu?

 

Greška ili namera? Bizarni gaf ili konkretna poruka?
Teško da će javnost u Srbiji saznati zbog čega je tačno predsednik Republike na ceremoniji povodom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, smešten tamo gde mu, po najzad jedinstvenom uverenju vlasti i opozicije, nije smelo biti mesto.

Francuska se, putem svog ambasadora u Beogradu, FrederikaMondolinija,izvinila predsedniku Vučiću i srpskom narodu , zbog – kako je ambasador naveo – „greške za žaljenje„, odnosno „velike nespretnosti„. Predsednik Vučić je to izvinjenje prihvatio, uputivši poruku da će „Srbija na veličanstven način dočekati predsednika (Francuske, Emanuela) Makrona (početkom decembra). Reklo bi se da je „greška za žaljenje“ sanirana.

Da li je? Ili je jedna značajna spoljnopolitička poruka namerno, svesno marginalizovana? Svakako posebnu vizuru ove „greške za žaljenje“ daje još jedan događaj, kao prolog – isticanje zastave „Kosova“ u Notr Damu.

Da na početku lociramo – čija je to uopšte greška sa „rasporedom sedenja“ gostiju u Parizu.

I da budemo jasni i konkretni – najveća greška je srpske diplomatije! Ambasade i ambasadora Srbije u Parizu.

Hašim Tači u Parizu

Ozbiljna i odgovorna diplomatska misija, u sklopu priprema za posetu šefa sopstvene države državi domaćinu, proveri sve detalje vezane za posetu. Pa i „raspored sedenja“. Onda može da na vreme reaguje – ili kod domaćina, ako se zaista potkrade kakva greška (kada se greška ispravi bez buke i javnosti), ili kod gosta, ako se pokaže namera domaćina da na taj način uputi grubu diplomatsku poruku gostu (kada država gost, po prijemu informacije, donosi odluku da li će uopšte doći do posete i ko će, umesto šefa države, s nižeg nivoa biti gost na mestu namenjenom za „niži nivo gostiju“). Bez izazivanja skandala i bez izlaganja šefa države, odnosno, same države, neprijatnostima i brukanju.

Dakle, zakazao je najpre Rajko Ristić, ambasador Srbije u Francuskoj. Gospodinu Ristiću, članu Glavnog odbora Srpske napredne stranke, još sredinom 2017. istekao je ambasadorski mandat. On je u javnosti postao poznat po „umalo tuči“ u Ambasadi, sa direktorom Kulturnog centra Srbije u Parizu, Radoslavom Pavlovićem, po nepotizmu (sin mu je poslat za vicekonzula u Šangaj), po prijemu u ambasadi u Parizu povodom Dana državnosti 2015, koji je koštao oko 20.000 evra iako je na snazi bila odluka o štednji, kao i po skandalu sa stavljanjem PVC stolarije na svoju ruku, na 106 godina staru zgradu u kojoj je SKC.

 

KAKO FUNKCIONIŠU PORUKE U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA?

 

Ovako „sabrana“ radna biogafija ambasadora nesumnjivo dovodi do zaključka da je još jednom „stručni“ kadar Srpske napredne stranke, postavljen po partijskim zaslugama, a ne po sposobnostima ili interesu države, doprineo srozavanju Srbije. I zaista, nije do šefa države da na licu mesta pravi skandal i „iskače iz protokola“ jer ne zna, i ne može da zna, zbog čega je nešto tako.

Aleksandar Vučić u Parizu

Ipak, postoji odgovornost šefa države, u drugom stepenu. On je najodgovorniji za mediokritetizaciju Srbije, za postavljanje podobnih, a ne stručnih i sposobnih, kadrova Srpske napredne stranke (ali i Socijalističke partije Srbije i ostalih tramvaj-strančica iz koalicije) na najvažnija mesta, za srozavanje zahteva u pogledu znanja, obrazovanja i stručnosti u svim oblastima, pa i u diplomatiji. Kada na svoja pleća preuzmeš odlučivanje o svemu, onda si za sve i odgovoran.

Odgovornost je i na ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću. On je više puta najavljivao smenu, pa i povlačenje Ristića, posle svakog skandala, a svakako, morao je da ga zameni, u ovom roku od godinu ipo dana kako mu je istekao mandat. Doduše, veliko je pitanje da li bi vokalni solista i šarlatanski zabavljač inostranih državnika imao ličnog integriteta, znanja i hrabrosti, da umesto Ristića postavi nekog ko zna svoj posao, ili bi opet poklekao pred partijskim namirivanjem. U konačnici, možda i previše očekujemo od osobe koja je od Ministarstva spoljnih poslova napravila leglo starleta, nepotizma i rijaliti zvezda?

Da li da pomenemo srpski protokol? Oni bi morali da imaju sve detalje posete, iz kontakta i koordinacije s protokolom zemlje domaćina. Ako nisu imali, potpuno su zabrljali. Ako su imali, onda…

 

SRBIJA NA ISTOKU, I SRBIJA NA ZAPADU

 

I tu, tek na kraju, dolazimo na pitanje greške ili namere Francuske. Meni je potpuno neverovatno da Pariz, kog mnogi označavaju roditeljem moderne diplomatije, napravi gaf ovog kalibra. Protokol i provere kod skupova ovog značaja i sa takvim državničkim sastavom su toliko odgovorni i obimni, da je mogućnost greške svedena na – statističku grešku. Naravno, Pariz to sada neće priznati otvoreno, ali, moj je utisak da je Ke d Orsej podlegao dnevnoj politici, nekim detinjastim potezima i reakcijama Srbije u skoroj prošlosti i potrebi da podvuče čvrst stav samog Makrona o Kosovu i ulasku Srbije u EU. Svejedno: tome na ovoj proslavi nije bilo mesta. Bilo je i drugih načina za prenošenje poruke, korektnijih, a podjednako delotvornih, od ponižavanja ratne saveznice, jedne od pobednica u tom ratu, države s kojom diplomatski odnosi traju od 1839, a savremeni diplomatski odnosi uspostavljeni 1879. godine.

Tako brutalni presedan kolevka moderne diplomatije, koja je „propisala“ moderne protokole i etikeciju, nije smela da učini ako ništa drugo, baš zbog toga što je na čelu njene malene saveznice sada jedan nezreo, partokratski, mafijaški sastav. Jer bi sama Francuska možda i najbolje trebalo da zna da država i narod ne menjaju svoju suštinu, čak i onda kada na njihovo čelo zasednu idioti i barabe.

 


Foto: rs.n1info.com, slobodnaevropa.org, tanjug.rs

 

Facebook Comments
PODELI:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *