Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Расплет црногорске кризе, која је изазвана неколико година пре покушаја државног удара 2016, почео је усвајањем Закона о слободи вјероисповјести, крајем 2019. Главна замерка том закону одавде из Србије, и од просрпске опозиције у Црној Гори, била је да „отима имовину Српске православне цркве„. Нешто мало више од две године по усвајању закона, све Прочитајте још…
Међународни односи су, по својој природи, односи дискретних порука између држава. Сразмерно веома ретко, у односу на обим дипломатске комуникације, државе примењују директне поруке: тај тренд, додуше, јесте у порасту последњих деценија, али је и сада тек занемарљив део међудржавних односа. Најчешће се, дакле, поруке преносе неким гестовима, неретко су индиректне до те мере Прочитајте још…
(Montenegro International, 30. мај 2021.) Црногорци морају да схвате: ни против једног тоталитарног, ретроградног, мрзитељског и у суштини геноцидног система вриједности – не може се борити гандијевским методама, пјесмом, манифестацијама, апелима интелектуалаца… Тоталитарни систем вриједности то не би ни био, када би га пјесма могла омести. Тако се ни против повампиреног великосрпског шовинизма Прочитајте још…
(Глас Црногорца, 21. мај 2021.) Данас би, у неким другим околностима, којима смо се сви надали, ово био један обичан празнични дан. Подигле би се заставе, организовала свечана академија, ТВ програм би био свечанији, породице би се сретале на излетима… Данас, ово није обичан празнични дан. Данас је 21. мај опет, на жалост, Прочитајте још…
Владика Петар Други Петровић Његош је 28. марта 1832. формирао црногорски Сенат, у чијим је рукама била законодавна, судска и извршна власт, као и оружане одреде: Гвардију, која је извршавала одлуке Сената, и Перјанике, владареву гарду. Све ово је учињено сходно одлукама Општецрногорског збора (скупштина главара), донесеним на Цетињу (14. октобра 1831. године), а Прочитајте још…
Особа Владимир Божовић, по националности Србин, држављанин Републике Србије, за коју треба претпоставити да је и даље у радном односу у Министарству спољних послова Републике Србије, наставља да се лажно представља као „Амбасадор Републике Србије у Црној Гори“. То, на жалост, не чини својевољно, већ сва је прилика уз сагласност, а можда и по Прочитајте још…
(Фејсбук, 29. децембар 2020, исто: CDM) Покушавам да схватим зашто су нове власти „освежене“ Црне Горе, од свих хитних питања које је ваљало решавати (криминал, корупција, непотизам, привредни проблеми, здравствена ситуација…), одлучиле да по хитној процедури једино решавају питање о коме је, баш зато што је многима представљено као идентитетско – морало да Прочитајте још…
Као црногорски рукометни репрезентативац и клупски „печалбар“ освајао је бројне медаље, а када је професионалном спорту рекао збогом, наставио је са освајањем шампионских одличја – сада за своја вина, оба симболичног назива: „Печалбар“ и „Смоковац“. Младен Ракчевић, који је за 18 година спортске каријере тек нешто мало могућих трофеја оставио неубраних, сада бере грожђе. Прочитајте још…
Железнички саобраћај на тлу данашње Црне Горе успостављен је 16. јула 1901, када је први воз приспео у Зеленику, тада под влашћу Аустроугарске. Нешто више од седам година после тог дана, 2. новембра 1908. године, пуштањем у саобраћај пруге Бар – Вирпазар, и званично је успостављен железнички саобраћај у Црној Гори. Прва црногорска пруга Прочитајте још…
Можда и непознат податак за љубитеље „седме уметности“ и историје филма: почетком априла 1922. године, у Италији је завршено снимање првог дугометражног играног филма с црногорском тематиком – „Вoскрсења не бива без смрти“ („Non v’è resurrezione senza morte„). Филм је завршен 4. априла, а премијеру је имао после десет дана. Филм је снимљен у Прочитајте још…