Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
(ТВ Е, 31. октобар 2024.) Некако у исто време, два политичара у региону – иако их не повезују ни државе ни „ранг“ положаја – као да су почела да се утркују у идејама, ставовима и предлозима који, најблаже речено, најчешће излазе из оквира уобичајеног за посао који обављају и у директној су супротности Прочитајте још…
(ТВ Е, 17. октобар 2024.) Најзад су саопштени резултати пописа у Црној Гори. Кашњење, можда и технички оправдано, изазвало је с друге стране бојазни да се резултати „штелују“, посебно јер није дат одговор на многе недоумице, оптужбе о „увозу“ пописаних и извештаје о неправилностима. Но, сада је то како је: у друштву дубоко подељеном, Прочитајте још…
Новинар из државе која је формално признала Републику Косово – тако ју је и ословио у новинарском питању, на конференцији за штампу у држави која је признала Републику Косово. Председник Србије, који је сазвао ту конференцију, то је оценио као провокацију, јер „Република Косово не постоји по међународном јавном праву“ и „не постоји по Повељи Уједињених Прочитајте још…
План Александра Вучића за „ресрбизацију“ Црне Горе није од јуче. Он се активно примењује од 2012, а јасно је да је његова креација почела још 2006, када се тадашњи генерални секретар Српске радикалне странке јавно изјаснио да независност Црне Горе сматра привременом. Вучић је човек интелигентан, практичан, стрпљив и осветољубив. Потреба да се о Прочитајте још…
Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида (од 9. децембра 1948.), а коју су потписивањем и ратификацијом преузела државна законодавства, као извршиоци једног од пет кажњивих дела (члан 3.) помињу се искључиво појединци (чл. 4, 6. и 7. – који прецизирају кажњивост). Дакле, према самој Конвенцији, није могуће злочин геноцида колективизирати и као Прочитајте још…
Расплет црногорске кризе, која је изазвана неколико година пре покушаја државног удара 2016, почео је усвајањем Закона о слободи вјероисповјести, крајем 2019. Главна замерка том закону одавде из Србије, и од просрпске опозиције у Црној Гори, била је да „отима имовину Српске православне цркве„. Нешто мало више од две године по усвајању закона, све Прочитајте још…
Међународни односи су, по својој природи, односи дискретних порука између држава. Сразмерно веома ретко, у односу на обим дипломатске комуникације, државе примењују директне поруке: тај тренд, додуше, јесте у порасту последњих деценија, али је и сада тек занемарљив део међудржавних односа. Најчешће се, дакле, поруке преносе неким гестовима, неретко су индиректне до те мере Прочитајте још…
(Montenegro International, 30. мај 2021.) Црногорци морају да схвате: ни против једног тоталитарног, ретроградног, мрзитељског и у суштини геноцидног система вриједности – не може се борити гандијевским методама, пјесмом, манифестацијама, апелима интелектуалаца… Тоталитарни систем вриједности то не би ни био, када би га пјесма могла омести. Тако се ни против повампиреног великосрпског шовинизма Прочитајте још…
(Глас Црногорца, 21. мај 2021.) Данас би, у неким другим околностима, којима смо се сви надали, ово био један обичан празнични дан. Подигле би се заставе, организовала свечана академија, ТВ програм би био свечанији, породице би се сретале на излетима… Данас, ово није обичан празнични дан. Данас је 21. мај опет, на жалост, Прочитајте још…
Владика Петар Други Петровић Његош је 28. марта 1832. формирао црногорски Сенат, у чијим је рукама била законодавна, судска и извршна власт, као и оружане одреде: Гвардију, која је извршавала одлуке Сената, и Перјанике, владареву гарду. Све ово је учињено сходно одлукама Општецрногорског збора (скупштина главара), донесеним на Цетињу (14. октобра 1831. године), а Прочитајте још…