Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Међународни односи су, по својој природи, односи дискретних порука између држава. Сразмерно веома ретко, у односу на обим дипломатске комуникације, државе примењују директне поруке: тај тренд, додуше, јесте у порасту последњих деценија, али је и сада тек занемарљив део међудржавних односа. Најчешће се, дакле, поруке преносе неким гестовима, неретко су индиректне до те мере Прочитајте још…
Можда је посета Џозафа Бајдена, потпредседника САД, на глобалном нивоу корисна за Србију, њене позиције на Балкану и евроатлантске интеграције, али стиче се утисак да је (и) овом приликом, манифестовао не само чврст и непомирљив став према Србији, већ и потпуно непоштовање земље домаћина. Није америчка дипломатија, ваљда још од Вудроа Вилсона, увек била Прочитајте још…
Тог 1. марта 1921. године, сви су већ знали шта ће се догодити, али су то себи одбијали да признају. Једини који је био свестан свега – био је први црногорски краљ, Никола Први Петровић Његош. Био је свестан да ће убрзо умрети. И заиста, тог 16. фебруара (по старом), односно 1.марта (по новом Прочитајте још…
Да „Арапско пролеће“ до сада није донело ничега доброг државама и народима којима се „догодило“, јасно је свима: и онима који су усхићено свргавали диктаторе, и онима који су их инспирисали и платили за то. Јасно је то и онима трећима – огромном броју малих држава и народа, који се или труде да „не Прочитајте још…
Дипломатија је, у суштини, врло конзервативна вештина, заснована на строгим правилима, иако су је неки њени посленици, од Медлин Олбрајт наовамо, прилично банализовали и срозали.Посету високог достојанственика неке земље другој, брижљиво, месецима унапред, припремају службеници два министарства иностраних послова. Ту се пажљиво мере интереси и домаћина и госта, и места за импровизације нема: чак се Прочитајте још…