КАД ЛИШЋЕ ПОСТАНЕ ПОКРОВ ЗЕМЉИ
Кад лишће постане покров земљи, доћи ћеш мени, с флашом вина, да наздравимо оном што је могло бити. Истину ћемо пред собом крити уз гутљај вина, боли тишина. И наша срца, к’о винограде, прекриће жути заборав, тмина. Наздравићемо. Себи, јер платили смо цех. Чаша о чашу, тек овлаш осмех, по горкој души кап Прочитајте још…