Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Данас се сећам… Имам дистанцу, па на све могу да гледам и смиреније, и рационалније, и с познавањем других извора. И знам оно што тада нисам знао… Али, ни данас, као ни свих дана пре, не могу да им опростим. И никад им нећу опростити. И надам се да ће их сустићи казна сразмерна Прочитајте још…
Тог 1. марта 1921. године, сви су већ знали шта ће се догодити, али су то себи одбијали да признају. Једини који је био свестан свега – био је први црногорски краљ, Никола Први Петровић Његош. Био је свестан да ће убрзо умрети. И заиста, тог 16. фебруара (по старом), односно 1.марта (по новом Прочитајте још…
Безмало свако од нас у неком тренутку имао је неког блиског – члана породице, пријатеља, колегу, комшију – кога су из болнице вратили кући „да умре“. Дијагноза је, наиме, била таква да спаса нема, а и да је помоћ прилично ограничена: често ни толика да се страшни болови умирућег од најтежих болести, не могу умањити.Вратити Прочитајте још…
Могу, негде, да разумем погане мотиве што је Јованка Броз до 1990. била одстрањена из јавности, као непријатни сведок борбе за власт комунистичких подрепаша после Титове смрти.Могу да разумем и да се у хаосу Милошевићеве Србије, од 1990. до 2000. питање где и како живи Јованка Броз никако није постављало, с обзиром на судбину свог Прочитајте још…