Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Кад лишће постане покров земљи, доћи ћеш мени, с флашом вина, да наздравимо оном што је могло бити. Истину ћемо пред собом крити уз гутљај вина, боли тишина. И наша срца, к’о винограде, прекриће жути заборав, тмина. Наздравићемо. Себи, јер платили смо цех. Чаша о чашу, тек овлаш осмех, по горкој души кап Прочитајте још…
Причао бих с тобом, сатима, уз вино. Без додира, сем очима. О свему. Причао бих с тобом, сатима… Тихо. Реч, по реч. И фалило би нам речи за све оно шта би требало рећи. И кад се чини да је недоречено… Гутљај, по гутљај. Чаша о чашу. Да отера зле духове. Сатима бих причао Прочитајте још…
Дај ми ту чашу, да јој видим данце. Нека ми вино поплави сећање и нека затегне на срцу ланце што мислима сненим не дају до ње. Само ми долиј, уз осмех одћути, вино ме храбри и снагу ми даје. С вином ја нисам несрећник љути што тугу топи и грдно се каје. Додај ту чашу, Прочитајте још…