Само виноградари знају како је тежак пут до доброг вина, и шта све на том путу чека. Та љубав, неизвесност, радост рађања, стрепња, усхићење „готовим производом“ или пак она тиха патња када упркос свему, вино не испадне у складу са очекивањима – то је нешто заједничко винарима, одакле год да су. Од овог „броја“ Винске карте, зато, прелазим мало преко границе и почињем са приказима и неких вина из региона која сам пробао, и која су ми се допала.
Елем, имам ту срећу те сам се са многим винарима здружио, а са некима постао и прави пријатељ – па сам у свему томе поделио и њихову емоцију, и што да не: пристрасност. Јер вино, колико год је дар и део грожђа, сунца, воде, ветра, тла… толико је део онога ко га је направио, свих оних непроспаваних ноћи, стрепњи, бојазни, борби… Та магија момента, уметност детаља, брижљивост мере. И онда, кад све прође и нектар стигне у флашу, винар на тржиште, ту сурову, незаситу и нестабилну трпезу за којом се госте безбројни укуси – изнесе вино које ће неко прихватити, а неко не, које ће неког освојити, а неког другог оставити посве равнодушним, јер једно су оцене стручњака, а нешто сасвим друго непца обичног човека. Један ће вино пробати нерасположен, неко други појести храну којом ће вино „убити“, трећи ће имати предубеђења, четврти можда реалне замерке, а пети… пети ће у суд о нектару укључити и суд о ствараоцу. Е, тај пети, то сам ја.
Па, да кренемо са овонедељним опсервацијама.
Малвазија „Факин“
♠ Бело вино: „Малвазија„, Винарија „Факин“, Мотовун, Хрватска. Ако је хрватско винарство познато по некој сорти грожђа, то је свакако малвазија. Ако ја себи допустим да будем вински носталгичан, то је малвазија: то су слике ране младости, првих кушања овог нектара (у „кућној радиности“), немања мере и стицања тог осећаја, једне Никице чије су усне имале окус малвазије – макар сам тако веровао или почео да верујем… Ову сам малвазију, „Факинову“, међутим, кушао сасвим случајно, не знајући чак ни за сјајна одличја са „Декантера“ и „Винистре“: за мене је она представљала повратак у младост, у ону велику и још безбрижну земљу, у онај непресушни бунар сећања… Али, нека носталгични део сад остане по страни. Ово је, реално, одлично вино, освежавајуће, летње, морско. Просто, не може да те остави равнодушним. Суво, с израженим аромама, пуног тела и оном златно-жутом бојом из које прочиташ само две поруке – „добро вино“ и „попиј ме“. Правио га је један млади брачни пар, који ће свакако још учити из искустава свих дегустатора, али овим вином дефинитивно могу да се поносе. И то у каквој конкуренцији, јер кад се каже Истра, мисли се на „малвазија“ и обрнуто! Треба је пробати уз плодове мора, шкољке и ракове пре свега. Цена у винарији: 53,50 куна (око 850 дин.). Очекује се да ускоро буде доступна и у винотекама на подручју Србије и Црне Горе.
Розе Радовановић
♣ Розе вино: „Росе„, Винарија „Подрум Радовановић“. Још једно вино с којим сам се упознао релативно скоро, па опет, оставило је јак утисак на мене. Ово је једно наметљиво, доминантно вино, другачије од већине розеа у српској винарској продукцији. Полусуво, делује као каберне совињон који је пустио косу и тетовирао се. Дакле, „побегло“ је од оне уобичајене уздржане госпоштине кабернеа, али не и од његове елеганције. Боје је рубин црвене с тек приметним наранџастим одсјајем, упркос светском тренду избељивања розеа, доминира мирис руже уз нешто воћних тонова, а укус је изразито воћни (јагода, трешња, рибизла). Ја сам га пробао са ненаметљивим воћним дезертом, тако да је дошло до пуног изражаја, али, делује ми да би изврсно „плесао“ са пачетином. То остаје за неки наредни „експеримент“. Цена у винарији: 670,00 динара.
Марселан
♥ Црвено вино: „Марселан“, Винарија „Виртус“. Марселан је релативно нова сорта, ту негде пре пола века је отприлике почело с узгајањем у Француској, а ја сам га први пут пробао баш у „Виртусу“, током посете неколицине винских новинара и познавалаца, коју је организовало удружење „Жене и вино“. Марселану јесте један од родитеља каберне совињон, па му то даје боју и елеганцију, а гранаж му, као свака млада мајка, даје лепршавост и живахност. И био сам мало сумњичав, иако волим нове и необичне укусе и „комбинације“. Али, сумњичавост је била непотребна. Елегантно и фино избалансирано вино, с аромом вишње и купине, али и дувана и храстовине, па и црне чоколаде. Без икаквих проблема може да се сервира уз бифтек, а мени је била интересантна комбинација с тврдим сиром. Цена у винарији: 870,00 динара.
Да се подсетимо:
Винска карта бр. 1 – ОВДЕ
Винска карта бр. 2 – ОВДЕ