Три године заредом сам се спремао да у касно пролеће одем у једини град Црне Горе, који, откако сам оматорио, током лета заобилазим у широком луку. Када се прве године испречио породични проблем, нисам томе придавао велики значај. Наредне године, мој озбиљни здравствени изазов ипак ми није деловао „сумњиво“. Али, 2015, када је баш отприлике у то време мој живот запао у тотални колапс – први пут сам се запитао, постоји ли нешто судбински, обичном човеку несхватљиво, што ме спречава да у Будви, односно Бечићима, присуствујем једној од малобројних конференција у региону, које ме занимају, и које су по својој суштини и садржају потребне и бизнису у коме сам. Spark.me.
Са претходне конференције
Три године сам, тако, успевао да пропустим говорнике које сам желео да чујем (било их је укупно педесетак), теме којима сам био намеран да се бавим, нова сазнања којих сам и сад, на прагу шесте деценије, гладан. Кад једна мала земља и један сиромашни, технолошки заостао регион, угосте звучна имена из „Мајкрософта„, „Вордпреса„, УНИЦЕФ-а, „Скајпа„… треба искористити шансу и чути сваку реч коју имају да кажу: јер њихово данас јесте наше сутра, а на нама је да не дозволимо да буде „мало сутра“.
Истини за вољу, три године сам – у шали, али делом и из зависти – цвељао моје драге пријатеље и другаре, укључене у реализацију овог, по много чему пионирског пројекта, значајнијег за Црну Гору од свих полумртвих социјалистичких „гиганата“ на сиромашном државном буџету, заједно, убеђујући их да прави назив конференције треба да буде spank.me. Признајем, грешан сам. Јер ти људи, окупљени око компаније doMEn d.o.o. (Domеn.me), организатора Конференције, сада већ годинама раде као мрави да све протекне беспрекорно. Дакле, нису они требало да буду мета моје „љубоморе“, што су они тамо, а ја не; требало је да завидим онима (по официјалним подацима: 1.300 њих) који су, смештени у сјајним хотелима овог дела црногорске обале, имали прилику да упију знања, искуства, проблеме и решења, која су им нудила имена попут К. Фабијана, Т. Конрада или П. С. Колмисопија, на пример.
Део говорника на spark.me 2016.
Но, шта је – ту је. Не треба нарицати за пропуштеним, већ се потрудити да се више не пропушта. И онда сам помислио да би у ствари, била сјајна идеја да будем и слушалац Конференције у хотелу „Медитеран“ у Бечићима (28. и 29.мај) и њен званични блогер. Јер, онда бих могао да сазнања и искуства, која ми Spark.me подари (а већ су најављени Џ. Бредфорд, Е. Мешон и Д. Комбол – ускоро ћемо знати још нека имена), захваљујући тродеценијском новинарском искуству, и овом блогу (који с националним поносом и приличном егоцентричношћу има .me домен) – проширим даље. Јер знање није знање ако га поседује само мала група људи.