Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
(фебруар 2010.) Нисам могао да је не спазим. Висока, плава… какву је ногу имала…. Још, на штиклама, лепо извајани листови, и танак глежањ, који се просто стапао са једноставним сандалама. Не волим да зверам, али сам баш то радио. Зверао у њу. Неко ми је нешто причао, не знам шта. Витка, елегантна. Видело се, Прочитајте још…
(јануар 2010.) Тек по нека усамљена пахуља наговештавала је ону праву зиму. Промицале су ретко, оштро се забадајући у лице, али при додиру са тлом нестајале су, не остављајући прави траг сем влажног асфалта. – Небо се бели. Тек ће падати – рекла је загледана попут искусног метеоролога. – Дај ми пољубац, тек ће Прочитајте још…