Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Последњег дана 2012. године објављен је – тако се мислило – последњи број штампаног издања магазина „Њузвик“. „Дигиталци“ су ову „смрт принта“ једва дочекали као доказ упорно понављане тезе да „принт нестаје“, да све преузима дигитал. Но, само нешто више од године касније, „Њузвик“ се вратио у штампаној верзији. Упркос несташици хартије и нагло Прочитајте још…
Претешко је писати о стању у медијима, у држави у којој медији у традиционалном смислу практично више не постоје. Незахвално је писати о медијима и медијским слободама, у држави у којој је медијска сцена уништена, узорана, обогаљена, обесмишљена, баш колико и цела држава, односно сваки – апсолутно сваки – њен сегмент, од културе и просвете, Прочитајте још…
Сећаш ли се Барбара, падала је киша непрестана над Београдом тога дана, а ти си ишла насмејана покисла, озарена, очарана, под крупним капима кише… Барбара, драго дете: Верујем да би ми чика-Превер опростио што сам у његовој песми, с тако лепим именом, уместо Бреста уписао Београд. Чинило ми се пригодно, дан на који Прочитајте још…
Поштовани функционери градских и општинских управа Београда, Новог Сада, Сомбора, Куле, Апатина, Врбаса, Новог Бечеја, Оџака, Бачког Петровца, Бачке Паланке, Жабља, Пландишта, Ирига, Сремске Митровице, Инђије, Старе Пазове и Панчева: Са посебним задовољством сам видео до које мере градови и општине, под вашом управом, цене важност квалитетног новинарства и објективног и истинитог информисања. Сигуран Прочитајте још…
Директор Јавног сервиса, Драган Бујошевић, самоуверено је оценио да ће „оцену серије Немањићи дати гледаоци, а не твитераши“. Прилично контроверзна изјава човека из медија, којом прејудицира да твитераши нису гледаоци, или, још опасније, да су твитераши нека друштвено неприхватљива, можда и друштвено опасна, секта. А шта су, у ствари, твитераши? Људи који користе Прочитајте још…
Напад на новинара је – недопустив. Посебно физички напад, али и сваки други напад, на представника професије која се описује као „пас чувар демократије“ је, по природи ствари, покушај да се сузбије право на информисање и на различитост мишљења. По потпуно истим критеријумима треба тетирати свако прогањање медија или медијских радника. И не дешавају Прочитајте још…
Цивилизовани свет имао је, рецимо, ратове ружа, а Србија има – рат таблоида. Још једну тачку под циркуском шатром. Јавна прозивка, увредљива, и што је много важније – кривичноправно садржајна, коју је Александар Родић, син Радисављев, упутио на рачун Александра Вучића, путем страница штампане ствари „Курир“ добила је хорску реакцију. У одбрану Александровог (Вучићевог) Прочитајте још…
Овако више – не може. Жртва дугогодишњег планског, дуготрајног и беспризорног урушавања медија и медијске струке одавно више нису само медији. Први и највећи страдалник је нација, или, ако ћемо прецизније, онај обичан мали човек, који би на основу медијских информација требало да формира свој политички став, друштвени ангажман, културни доживљај, моралну слику… Слободан Прочитајте још…
Светски дан слободе медија обележава се 3. маја сваке године. Одлука о обележавању Светског дана слободе медија донета је на Генералној скупштини Уједињених нација, како би се подигла свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19. Универзалне декларације Прочитајте још…
Новинарство у Србији убијано је – а тако се и његови остаци још руше – системски и систематски. Са умишљајем. Новинарство се не руши само по себи, и не руши само себе. Иако ће се некад тако учинити. Не руше га ни новинари или медијске куће понаособ, колико год тако изгледало по неким глупостима Прочитајте још…