ХВАЛА ВАМ, ЉУДИНЕ! Отворено писмо градским и општинским управама Београда, Новог Сада, Сомбора, Куле, Апатина, Врбаса, Новог Бечеја, Оџака, Бачког Петровца, Бачке Паланке, Жабља, Пландишта, Ирига, Сремске Митровице, Инђије, Старе Пазове и Панчева

 

Поштовани функционери градских и општинских управа Београда, Новог Сада, Сомбора, Куле, Апатина, Врбаса, Новог Бечеја, Оџака, Бачког Петровца, Бачке Паланке, Жабља, Пландишта, Ирига, Сремске Митровице, Инђије, Старе Пазове и Панчева:

Са посебним задовољством сам видео до које мере градови и општине, под вашом управом, цене важност квалитетног новинарства и објективног и истинитог информисања.

Сигуран сам да од и овако смањених прихода у градским и општинским касама, није лако одвојити новац за подршку медијима и медијским пројектима. Па ипак, ви сте успели, и ја вам честитам на томе.

Медијима у Србији, као и у целом свету, посебно овим штампаним, због високих трошкова „производње“, а смањених прихода – сваки динар (евро, долар, цент…) је неопходан.

И отуда је чин ваших управа импресивнији.

Само од војвођанских градова и општина, перјанице домаћег новинарства и ретка светла у медијском мраку овдашњем, „Српски телеграф“ и „Информер„, добили су укупно 13.053.802 динара (више од 110.600 евра)! На медијским конкурсима, „Српски телеграф“ добио је од Војводине 7.103.802 динара, а „Информер“ 5.950.000.

И мој родни град, Београд, је и поред силних инвестиција које има, успео да прикупи мало новца за медије, и медијима сигурно најзаслужнијим за културни и образовни развој нашег народа – „Информеру“ и „Српском телеграфу“ – да скромно, али од срца, и веома значајно – по 5.000.000 динара, нешто више од 42.300 евра сваком.

Хвала вам. У њихово, али и моје и име сваког грађанина Србије. Својим несебичним чином, оплеменили сте Србију и дух овог народа.

 

Ипак, искористио бих ову прилику, да вам скренем пажњу на једне мале, неугледне и посве неинтересантне новине, којима би и многоструко мања помоћ од ове коју сте доделили „Информеру“ и „Српском телеграфу“, веома значила.

Новости Енигма је, како и име каже, енигматски часопис. Знам, сада се смејете: то су оне новинице, које сте – пре него сте на нашу и општу добробит сели у тврде столице општинских управа и неудобна седишта службених аутомобила – понекад куповали, када би морали да путујете возом или аутобусом, да прекратите време. То су досадне табеле, местимично испуњене црним пољима, где ваља уписивати слова, која чине речи, као одговоре на питања под „водоравно“ и „усправно“. И где, на жалост, није могуће уписати било које слово – већ оно које ми, дрске енигмате и њихови уредници, конкретно тражимо. То су и оне непријатне игре речима, где од једне или неколико речи с одређеним смислом, човек мора да сложи потпуно нове, с другим смислом, али у вези са задатим: коме, заиста, то може да буде изазов?

„Новости Енигма“ наредног месеца улази у 68. годину непрекидног излажења. Што ће рећи, прилично сам сигуран и да су родитељи, па чак и деке и баке неких од вас, поштовани чланови градских и општинских управа, имали прилику бар да је подрже у рукама. За то време, „Енигма“ је оборила Гинисов рекорд у најдужој укрштеници, и објавила на стотине, можда и хиљаде, рекордерских и иновативних радова, којима је српска енигматика заузела заслужено место у самом светском врху.

Али, знамо ми и наше мане. „Новости Енигма“, на насловној страни, додуше, објављује слику женске особе, али тако да јој се не виде ни груди ни гениталије. Ето, неко је то некад тако зацртао, када још деца на интернету нису могла да виде све шта треба. На интернету, или у „Информеру“, „Српском телеграфу“ и осталим професионалним врховима наше медијске сцене.

„Новости Енигма“ никада није објавила ни једну укрштеницу с фотографијом, именом и презименом нашег вољеног председника, који толико ради да би Србији и Србима било боље, а ми – сви – то очигледно не ценимо, довољно. То је опет неко глупо правило да у „Енигми“ нема имена политичара, иако смо га – поносимо се – неколико пута заобишли, објављујући реч „вучић“ као одговор на питање „мали вук„. Лукаво, зар не?

Београд је био честа тема радова у „Енигми“, али Београд на води – никад. Ту смо проценили да тако грандиозан пројекат не заслужује да буде објављен у релативно ниском тиражу и на мајушном формату „Енигме“. Ни једном нисмо известили с отварања неке фабрике, просто, немамо извештај као форму новинарског изражавања. Зато смо много пута, нисмо бројали, објавили речи „Савамала„, „хеликоптер/и„, „пензија/е„, и одвојено „Србија/српска„, „напредна/о„, „странка„… Бар двапут, под „српско име“, нашло се „Андреј„. И искрено, никада нисмо помињали презимена „Јеремић„, „Ђилас„, и слично фуј фуј фуј.

Поштовани чланови градских и општинских управа, све ово вам пишем, свестан свих мана „Енигме“ (и својих, дакако), с предлогом да у наредној расподели новца за медијске пројекте, одвојите бар неки динар и за нешто тако мало битно за образовање, културу, здравље… као што је „Новости Енигма“.

Илустрације ради, само ЈЕДНА ЧЕТВРТИНА овог укупног даривања за „Информер“ и „Српски телеграф“, које премашује 23 милиона довољна је да покрије укупне трошкове штампе и папира за „Енигму“ за скоро три године излажења! Дакле, са мање од шест милиона ви сте „Енигму“ намирили, да може да објављује укрштенице којима се, ипак, према истраживањима, сваког месеца радује бар по 60.000 људи у Србији.

А кад боље размислимо, боље да решавају укрштенице и друге главоломке, него да ломе главу како ће данас платити рачуне и скувати ручак за децу.

 

Нескромно и незајажљиво надам се вашем разумевању и новцима за „Енигму“.

Небојша Вучинић

одговорни уредник „Новости Енигма“

 

 


 

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *