Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
У случају сукоба два не-права, чије не-право је мање не-право? Буде ли једно не-право јасно и недвосмислено веће, има ли друго не-право право да га приведе к познанију права? Може ли, уопште, не-право да заштити право, или да му бар омогући постојање? Ако једно не-право ипак штити право, где је наредна граница не-права? Оправдамо Прочитајте још…
Има у Србији вероватно много више људи од оних 0,2 одсто (проценат гласача за европску опцију на последњим изборима), који су уверени да за Србију – као ни за остатак „Западног Балкана“ – нема бољег, нормалнијег и логичнијег пута, од најхитнијег испуњавања свих услова и уласка у заједницу европских, цивилизованих, напредних народа. И паралелно Прочитајте још…
Народ у Украјини крвари већ 11 година, а интензивно последње скоро четири, против изопачених садиста и дегенерика са запада Азије, чији је циљ освајање територија и остварење некакве фантазије о историјским територијама, присаједињењу народа који по њима не постоји већ су Руси, стварању некакве велике, моћне и „угледне“ (читај: које се сви плаше) државе Прочитајте још…
Тог 13. јула 1941, сви Вучинићи са Велестова, који су могли да носе пушку, закорачили су у неизвесност рата против окупатора и домаћих издајника. Па и мој ђед Блажо, и два његова рођена брата, Гојко и Машан. Четири године касније, иза Богдана Грујичиног остале су две шћери и три гроба са костима синова. Стравична Прочитајте још…
Тридесет година касније, Срби и даље правно разматрају да ли је уопште био геноцид. Неоптерећени непознавањем чињеница, неометани немањем правног образовања, лако заведени причама и склони прављењу паралела где им место није, реагују инстиктивно, као звер у замци. Само што је та звер паметнија: вук, рецимо, одгризе сам себи шапу и настави даље. Срби Прочитајте још…
Плебс србски пронађен запањен што се на униформи жандарма нашла икона руског свеца Димитрий Донской, коју носе и припадници руских ултрадесничарских формација. Који, погађамо, већ три године убијају народ у Украјини, у освајачком и геноцидном походу без икаквог поштовања међународних конвенција, правила и обичаја рата. Плебсу србском лагано, али још итекако споро и болно, Прочитајте још…
Зашто се Србија стиди свог антифашизма, па уместо да Дан победе слави сама, сећајући се свог значајног доприноса у укупној борби свих југословенских народа, „шлепује се“ уз совјетски антифашизам, који, опет, поистовећује са руским, игноришући све остале народе некадашњег СССР? Зашто се стиди једног од најславнијих периода своје историје? Чини ми се да је Прочитајте још…
Србију и српски народ непрекидно, већ 36 година, уништава националистички, шовинистички, клерикалистички, светосавско-љотићевски, банално нео-комунистички, русофилски, мафијашки и патолошко убилачки покрет, оличен у неколико политичких организација, које су у својим идеологијама спојиле дотад неспојиво. То су странке Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Српска напредна странка, уз још неколико пратећих трамвај странака задужених Прочитајте још…
Модерна Србија као дан државности прославља 15. фебруар, у знак сећања на 2./14. фебруар 1835, када је као вазална кнежевина Османског царства, добила свој први устав – Сретењски устав. Устав је, наиме, донет на Сретење по тад важећем, јулијанском календару, што је, мерено тадашњом разликом од 12 дана у односу на грегоријански – 14. Прочитајте још…
Генерације су у Србији потрошене у борби између апсолутистичког самовлашћа и на праву засноване демократије. Сигурно су десетине, можда и стотине хиљада грађана Србије – мерено од првог Карађорђевог дивљања до данас – дале главу да би они и њихови потомци живели у уређеној држави, владавини права, где један човек (или група) не Прочитајте још…