Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
У случају сукоба два не-права, чије не-право је мање не-право? Буде ли једно не-право јасно и недвосмислено веће, има ли друго не-право право да га приведе к познанију права? Може ли, уопште, не-право да заштити право, или да му бар омогући постојање? Ако једно не-право ипак штити право, где је наредна граница не-права? Оправдамо Прочитајте још…
Има у Србији вероватно много више људи од оних 0,2 одсто (проценат гласача за европску опцију на последњим изборима), који су уверени да за Србију – као ни за остатак „Западног Балкана“ – нема бољег, нормалнијег и логичнијег пута, од најхитнијег испуњавања свих услова и уласка у заједницу европских, цивилизованих, напредних народа. И паралелно Прочитајте још…
Народ у Украјини крвари већ 11 година, а интензивно последње скоро четири, против изопачених садиста и дегенерика са запада Азије, чији је циљ освајање територија и остварење некакве фантазије о историјским територијама, присаједињењу народа који по њима не постоји већ су Руси, стварању некакве велике, моћне и „угледне“ (читај: које се сви плаше) државе Прочитајте још…
Тог 13. јула 1941, сви Вучинићи са Велестова, који су могли да носе пушку, закорачили су у неизвесност рата против окупатора и домаћих издајника. Па и мој ђед Блажо, и два његова рођена брата, Гојко и Машан. Четири године касније, иза Богдана Грујичиног остале су две шћери и три гроба са костима синова. Стравична Прочитајте још…
Тридесет година касније, Срби и даље правно разматрају да ли је уопште био геноцид. Неоптерећени непознавањем чињеница, неометани немањем правног образовања, лако заведени причама и склони прављењу паралела где им место није, реагују инстиктивно, као звер у замци. Само што је та звер паметнија: вук, рецимо, одгризе сам себи шапу и настави даље. Срби Прочитајте још…
Плебс србски пронађен запањен што се на униформи жандарма нашла икона руског свеца Димитрий Донской, коју носе и припадници руских ултрадесничарских формација. Који, погађамо, већ три године убијају народ у Украјини, у освајачком и геноцидном походу без икаквог поштовања међународних конвенција, правила и обичаја рата. Плебсу србском лагано, али још итекако споро и болно, Прочитајте још…
Србију и српски народ непрекидно, већ 36 година, уништава националистички, шовинистички, клерикалистички, светосавско-љотићевски, банално нео-комунистички, русофилски, мафијашки и патолошко убилачки покрет, оличен у неколико политичких организација, које су у својим идеологијама спојиле дотад неспојиво. То су странке Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Српска напредна странка, уз још неколико пратећих трамвај странака задужених Прочитајте још…
Модерна Србија као дан државности прославља 15. фебруар, у знак сећања на 2./14. фебруар 1835, када је као вазална кнежевина Османског царства, добила свој први устав – Сретењски устав. Устав је, наиме, донет на Сретење по тад важећем, јулијанском календару, што је, мерено тадашњом разликом од 12 дана у односу на грегоријански – 14. Прочитајте још…
Генерације су у Србији потрошене у борби између апсолутистичког самовлашћа и на праву засноване демократије. Сигурно су десетине, можда и стотине хиљада грађана Србије – мерено од првог Карађорђевог дивљања до данас – дале главу да би они и њихови потомци живели у уређеној држави, владавини права, где један човек (или група) не Прочитајте још…
Само по себи је страшно што је још једно дете у Србији убијено. После Рибникара, Младеновца, Новог Сада и ко зна колико појединачних случајева, убијен је седамнаестогодишњак, Андрија Илић. Дете и овако несрећног детињства, премлаћен шипком до смрти. Његов убица је Немања Азировић (18), кажу – страх и трепет у Лесковцу. На свакој фотографији, Прочитајте још…