У случају сукоба два не-права, чије не-право је мање не-право?
Буде ли једно не-право јасно и недвосмислено веће, има ли друго не-право право да га приведе к познанију права?
Може ли, уопште, не-право да заштити право, или да му бар омогући постојање?
Ако једно не-право ипак штити право, где је наредна граница не-права?
Оправдамо ли не-право у једном случају заштите права, како ћемо то право у наредним случајевима ускратити другим не-правима?
Пошто не можемо да укинемо сва не-права, имамо ли право да споримо не-право, које ипак штити право?
Кад не-право успе да заштити право, да ли оно тиме аутоматски постаје право?
Уз чињеницу да је не-право у пракси ипак једини расположиви начин да се заштити право, имамо ли право према жртвама не-права да то право ускратимо?
Знам да збуњује.
И мене самог. Дуго о томе размишљам. Прегледам велики број есеја писаних на ту тему, рачунам, паметнији од мене су писали. Покушавам да срочим и ја један, и на сваком кораку, кад успоставим тврдњу, наилазим на нови против-аргумент.
Врзино коло основних ставова о правди, држави, праву, правичности, природи… и оних практичних појава у више него несавршеном свету и међу више него несавршеним људима.