Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Избори за Скупштину Београда (и неколико општинских скупштина у унутрашњости Србије), 4. марта, били су много важнији него што их рангира Устав, а очигледно – и него што су их перцепирале опозиционе странке. Те изборе су, у ствари, озбиљно схватиле само чланице владајуће коалиције, док су опозиционари, недопустиво лаконски и нереално, најављивали почетак пада Прочитајте још…
Расписивање локалних избора у Врбасу за дан дочека Нове године – 31. децембар – уз измену правила о месту на изборним листама (по реду пријаве) – сасвим је јасно, представља пробни балон аутократске владајуће структуре у Србији, за ново испитивање нивоа трпљења демократске јавности и народа. Овде намерно не помињем опозиционе политичке странке, којима се Прочитајте још…
(Конкретно, 16. новембар 2017.) Политички догађај месеца је међудржавни скандал направљен на основу погрешног превода, који је објавила формалноправно угашена новинска агенција. Изјава Бакира Изетбеговића у интервјуу да се, парафразираћу, „нада да“ ће БиХ признати независно Косово, у верзији покојног Танјуга добила је императивну форму: „да“ (рекао је, по Танјугу, босански члан председништва БиХ, одговарајући Прочитајте још…
Александар Вучић је изабран за председника Србије. У првом кругу, буквално је почистио конкуренте. Свидело се то нама или не. Уз веома ниску излазност, иако је свима било јасно да је нека промена могућа само код високог процента одзива бирача. И да се не лажемо: ово је опасан пораз, у коме нема ама баш Прочитајте још…
Први знак да је Србија стабилна и срећна земља, био би да су кандидати на председничким изборима људи попут Вука Јеремића и Саше Јанковића, а не људи попут Томислава Николића и Војислава Шешеља, на пример. Био би то први конкретан показатељ да је Србија кренула напред, да је раскрстила с контроверзном прошлошћу, и да Прочитајте још…
Још једни парламентарни избори у Србији, 11. по реду од враћања вишестраначја, остали су иза нас, с резултатима који ће победницима омогућити веће арчење државне имовине, заузимање јавних предузећа и управних одбора, а пораженима кукњаву на систем, који су већим делом сами осмислили у време кад им је одговарало, и „изборне неправилности“. А шта Прочитајте још…
Тог 9. марта 1991. године… Извештавао сам, са још неколико колега из редакције, са првог великог опозиционог митинга у Србији. „Новости“ су тада – тврдим! – имале најпрофесионалнији и најнеутралнији извештај од свих медија. Вук је говорио, окружен статистима реда Милан Комненић, са балкона Народног позоришта. Полиција је заливала грађане хладном, уместо топлом водом. У истом Прочитајте још…
Са тугом и носталгијом сећам се овог дана, 1991. године. Тада смо веровали, надали се, сањали… Мислили, знали, биће боље. Радили као за себе, без сна ако треба, и 48 сати. Гутали Слобин сузавац и имали алтернативу. Имали боље сутра у најави. А данас? Ни вере, ни наде, ни снова. Знамо да може бити Прочитајте још…