Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида (од 9. децембра 1948.), а коју су потписивањем и ратификацијом преузела државна законодавства, као извршиоци једног од пет кажњивих дела (члан 3.) помињу се искључиво појединци (чл. 4, 6. и 7. – који прецизирају кажњивост). Дакле, према самој Конвенцији, није могуће злочин геноцида колективизирати и као Прочитајте још…
Било је, вероватно, у историји Србије и злочина са више жртава и бестијалнијих злочина, али мислим, мислим да није било суштински тежих злочина од оних који су се десили 3. и 4. маја 2023. године. Ја, а ја сам безначајан у свему, али ипак – ја, и дан данас себи не могу да дођем Прочитајте још…
Неки људи у јавном простору упорно имају потребу да инсистирају да Црногорци као народ не постоје, односно, да су Црногорци – Срби. Одрођени. Такорећи, издајници српског рода. Само географски појам. Други људи у јавном простору то раде перфидније: у реду, Црногорци су народ, нико им не оспорава, али, морају да признају да су српског Прочитајте још…
Да објасним, да народ разуме: Ако мислите да ће бити довољно само сменити Врховног психопату, да не смара свакодневно са сваке ТВ – грдно се варате. Биће нужно пажљиво прегледати сваки посао, сваку инвестицију, свако кретање новца и иза решетака на најдужи могући период сместити сваког ко је на било који начин прекршио закон. Прочитајте још…
Не убија оружје. Убијају људи. Оружје није само револвер, пиштољ, карабин, сачмарица, аутоматска пушка… Оружје може да буде и нож и виљушка. И парче стакла. И пољопривредна алатка. И мотка. И камен. И секира, дабоме. Оружје је и возило. И реч. Изговорена или написана, свеједно. Оружје је и људско тело. Кад се мишићи Прочитајте још…
Расплет црногорске кризе, која је изазвана неколико година пре покушаја државног удара 2016, почео је усвајањем Закона о слободи вјероисповјести, крајем 2019. Главна замерка том закону одавде из Србије, и од просрпске опозиције у Црној Гори, била је да „отима имовину Српске православне цркве„. Нешто мало више од две године по усвајању закона, све Прочитајте још…
Међународни односи су, по својој природи, односи дискретних порука између држава. Сразмерно веома ретко, у односу на обим дипломатске комуникације, државе примењују директне поруке: тај тренд, додуше, јесте у порасту последњих деценија, али је и сада тек занемарљив део међудржавних односа. Најчешће се, дакле, поруке преносе неким гестовима, неретко су индиректне до те мере Прочитајте још…
Особа Владимир Божовић, по националности Србин, држављанин Републике Србије, за коју треба претпоставити да је и даље у радном односу у Министарству спољних послова Републике Србије, наставља да се лажно представља као „Амбасадор Републике Србије у Црној Гори“. То, на жалост, не чини својевољно, већ сва је прилика уз сагласност, а можда и по Прочитајте још…
Где је место цркве у модерној држави? За почетак, да расчистимо – шта је држава. Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, и поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка. Ово је опште место у Оксфордском речнику. Ова дефиниција се, као што можемо да видимо, значајно ослања на Прочитајте још…
Цркве и манастири, као и верски објекти других заједница дуго присутних на тлу Србије (џамије, нпр.), као и објекти и остаци прехришћанских заједница, одавно више нису само религијски симбол: део су историјског, цивилизацијског, националног и културног идентитета и наслеђа народа који живе у Србији и државе Србије. У значајном делу српске средњевековне историје, на пример, Прочитајте још…