Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Генерације су у Србији потрошене у борби између апсолутистичког самовлашћа и на праву засноване демократије. Сигурно су десетине, можда и стотине хиљада грађана Србије – мерено од првог Карађорђевог дивљања до данас – дале главу да би они и њихови потомци живели у уређеној држави, владавини права, где један човек (или група) не Прочитајте још…
Само по себи је страшно што је још једно дете у Србији убијено. После Рибникара, Младеновца, Новог Сада и ко зна колико појединачних случајева, убијен је седамнаестогодишњак, Андрија Илић. Дете и овако несрећног детињства, премлаћен шипком до смрти. Његов убица је Немања Азировић (18), кажу – страх и трепет у Лесковцу. На свакој фотографији, Прочитајте још…
Новинар из државе која је формално признала Републику Косово – тако ју је и ословио у новинарском питању, на конференцији за штампу у држави која је признала Републику Косово. Председник Србије, који је сазвао ту конференцију, то је оценио као провокацију, јер „Република Косово не постоји по међународном јавном праву“ и „не постоји по Повељи Уједињених Прочитајте још…
План Александра Вучића за „ресрбизацију“ Црне Горе није од јуче. Он се активно примењује од 2012, а јасно је да је његова креација почела још 2006, када се тадашњи генерални секретар Српске радикалне странке јавно изјаснио да независност Црне Горе сматра привременом. Вучић је човек интелигентан, практичан, стрпљив и осветољубив. Потреба да се о Прочитајте још…
Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида (од 9. децембра 1948.), а коју су потписивањем и ратификацијом преузела државна законодавства, као извршиоци једног од пет кажњивих дела (члан 3.) помињу се искључиво појединци (чл. 4, 6. и 7. – који прецизирају кажњивост). Дакле, према самој Конвенцији, није могуће злочин геноцида колективизирати и као Прочитајте још…
Било је, вероватно, у историји Србије и злочина са више жртава и бестијалнијих злочина, али мислим, мислим да није било суштински тежих злочина од оних који су се десили 3. и 4. маја 2023. године. Ја, а ја сам безначајан у свему, али ипак – ја, и дан данас себи не могу да дођем Прочитајте још…
Неки људи у јавном простору упорно имају потребу да инсистирају да Црногорци као народ не постоје, односно, да су Црногорци – Срби. Одрођени. Такорећи, издајници српског рода. Само географски појам. Други људи у јавном простору то раде перфидније: у реду, Црногорци су народ, нико им не оспорава, али, морају да признају да су српског Прочитајте још…
Да објасним, да народ разуме: Ако мислите да ће бити довољно само сменити Врховног психопату, да не смара свакодневно са сваке ТВ – грдно се варате. Биће нужно пажљиво прегледати сваки посао, сваку инвестицију, свако кретање новца и иза решетака на најдужи могући период сместити сваког ко је на било који начин прекршио закон. Прочитајте још…
Не убија оружје. Убијају људи. Оружје није само револвер, пиштољ, карабин, сачмарица, аутоматска пушка… Оружје може да буде и нож и виљушка. И парче стакла. И пољопривредна алатка. И мотка. И камен. И секира, дабоме. Оружје је и возило. И реч. Изговорена или написана, свеједно. Оружје је и људско тело. Кад се мишићи Прочитајте још…
Расплет црногорске кризе, која је изазвана неколико година пре покушаја државног удара 2016, почео је усвајањем Закона о слободи вјероисповјести, крајем 2019. Главна замерка том закону одавде из Србије, и од просрпске опозиције у Црној Гори, била је да „отима имовину Српске православне цркве„. Нешто мало више од две године по усвајању закона, све Прочитајте још…