Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Тридесет година касније, Срби и даље правно разматрају да ли је уопште био геноцид. Неоптерећени непознавањем чињеница, неометани немањем правног образовања, лако заведени причама и склони прављењу паралела где им место није, реагују инстиктивно, као звер у замци. Само што је та звер паметнија: вук, рецимо, одгризе сам себи шапу и настави даље. Срби Прочитајте још…
Јуче смо обележили годишњицу ослобођења Београда, 20.октобра 1944. Изостао је, традиционално, критички осврт, али је ипак добро што је изостала и игнорација, запаћена кад су се власти дочепали ови што све знају више и боље. (није с том темом, али јесте с поентом: Глупости наших подела) Јуче нисмо обележили годишњицу смрти Јованке Броз, 20. Прочитајте још…
Са становишта (никадпребројаног) броја жртава двоипомесечног злочиначког подухвата држава НАТО и ЕУ, породица страдалих, разорене инфраструктуре Србије, уништене привреде и изгубљених радних места, интервенција НАТО на тадашњу СР Југославију је обичан убилачки поход САД и њихових сатрапа. Да се разумемо: масакр цивила називам геноцидом, а разарање земље криминалним чином, без обзира на чињеницу што је Прочитајте још…