Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Усред крша, из шкрте земље камену отете, чокот, окићен црним бисерима у инат немилосрдном сунцу и честој суровој тучи. Мало даље, још један исти, достојанствен, препун тог блага што постаће Вранац. Па још један. И још један. И један до њега. И један поред… Из сурове земље изникли, испуцалим, грубим рукама гајени. С љубављу Прочитајте још…
Није бесно устала, залупила вратима и отишла. И даље ме је гледала. Лагано је пила мерло. Винска суза је клизила низ чашу. Издајничка суза је склизнула низ њен образ. Разочарање? У вино или мене? Мерло је био сјајан, знам. Није бесно устала, залупила вратима и отишла. А опет сам још дуго чуо звук њених Прочитајте још…
Нека јој неко каже да ми недостаје. Нека јој неко јави да су ми дани сиви, тмурни, зимовити, расејани. Нека и помисли да је лажу, али, нека јој кажу, да су ми прсти тежи од олова, а глас покидан од вина и фантомских болова срца које ми је заледила. Нека јој, забога, неко успут Прочитајте још…
Када бих те срео, када бих те само срео… Негде, на улици, саму, замишљену, и – знам – несрећну… Када бих те срео, такву, и – знам – и даље лепу, после толико времена без речи бих те загрлио, стиснуо чврсто да те опет не бих изгубио – и љубио. Када бих те, само, Прочитајте још…
И данас ми недостајеш. Кад ме засврбе ране на души. Кад ме заголица влас косе на јастуку. Кад ми се згрчи желудац и појави жила лудара. И данас ми недостајеш. Када отварам боцу вина. Када у чаши намиришем и тебе, осим кабернеа. Када на „живели“ одговорим „уздравље“. И данас ми недостајеш, до ђавола, јер Прочитајте још…
Волим те. А не знам ни ко си, ни где си, ни да ли си, ни с ким си… Само знам да те волим. Наивно и искрено. Невино и перверзно. Детиње и зрело. И срце ми казује да си ту негде, и да ће те оно препознати, по кораку који ја никад видео нисам, Прочитајте још…
Кад лишће постане покров земљи, доћи ћеш мени, с флашом вина, да наздравимо оном што је могло бити. Истину ћемо пред собом крити уз гутљај вина, боли тишина. И наша срца, к’о винограде, прекриће жути заборав, тмина. Наздравићемо. Себи, јер платили смо цех. Чаша о чашу, тек овлаш осмех, по горкој души кап Прочитајте још…
Причао бих с тобом, сатима, уз вино. Без додира, сем очима. О свему. Причао бих с тобом, сатима… Тихо. Реч, по реч. И фалило би нам речи за све оно шта би требало рећи. И кад се чини да је недоречено… Гутљај, по гутљај. Чаша о чашу. Да отера зле духове. Сатима бих причао Прочитајте још…
Није то ништа, драга, шта моја сујета не може да реши. Да закопа довољно дубоко, да се више никад не сетим. Да окружи високим зидовима, који не дају ни поглед ни сећање на твоја бедра, на твоје усне, на твоје груди… Није то ништа, заиста, шта моја сујета не може да реши. Да Прочитајте још…
Волео сам је. Слободно и безгранично. Детиње спонтано, искрено, наивно. Потпуно. Волео сам је. Обрадовано и исчекујући. Сасвим опуштено, мазно, сталожено. До сржи. Волео сам је. И њене груди и њене мане. Стомачић, бедра, хистерију, пијанство. И очи. Te очи. Волео сам је. И кад одлази, и кад се враћа. Кад Прочитајте још…