Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Желим да чекам кишу с тобом. Да покиснемо заједно. Да се скроз мокри љубимо. Да подетињимо. Да се смејемо као заљубљени балавци. Да онда једно друго бришемо пешкирима. Да пијемо вино. * Желим да чекам снег с тобом. Да ходамо док нам се пахуље забијају у лице. Док нам се лед скупља по обрвама. Прочитајте још…
Да, остао сам те жељан. И чини ми се – век би ми био мало да снове досањам. Столеће је ништа за милион неостварених жеља. Ипак, плашим се јануара, кад ноћи бивају дуже од сна, а покрију их сећања. Тад, чини ми се, и трен ће бити предуг, и секунда као столеће, за само Прочитајте још…
Дај ми ту чашу, да јој видим данце. Нека ми вино поплави сећање и нека затегне на срцу ланце што мислима сненим не дају до ње. Само ми долиј, уз осмех одћути, вино ме храбри и снагу ми даје. С вином ја нисам несрећник љути што тугу топи и грдно се каје. Додај ту чашу, Прочитајте још…