Да, остао сам те жељан.
И чини ми се – век би ми био мало
да снове досањам.
Столеће је ништа за милион неостварених жеља.
Ипак, плашим се јануара,
кад ноћи бивају дуже од сна,
а покрију их сећања.
Тад, чини ми се, и трен ће бити предуг,
и секунда као столеће,
за само делић твог лица,
за кап твог мириса…
Да, остао сам те жељан.
У превише жена жељу утапам,
ни једној себе не дам.
А тебе, заувек, немам.
(22. август 1993.)
“Ипак, плашим се јануара,
кад ноћи бивају дуже од сна,“
Divvvvvvvvvnoooooooo!!!