Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Померила се пажљиво, трудећи се да кревет не зашкрипи или да га превише не заљуља; смакла је покривач са себе, и тихо на прстима кренула ка купатилу. Џаба. Годинама већ имам лак сан, и како се често шалим: тешко заспим, али ме је зато лако пробудити. – Где си се ти упутила – промрмљао Прочитајте још…
Између заинтересованости и заљубљености је иста разлика као између заљубљености и љубави. ♠ Ако осећаш да треба да кажеш – реци. Ако, у ствари, осећаш – треба да кажеш. Не чекај да препозна, јер човек види оно шта жели. Не претпостављај. Ништа се не подразумева. ♣ Довољно смо матори да Прочитајте још…
Маја се мазно промешкољила на мојој левој руци, тек толико да ме њена плава коса заголица, и наставила да спава. Моја десна рука лежала је на бутини црнке, коју до претходне вечери никад нисам видео, чак ни у Мајином друштву. Па ипак, док је Маја спавала на двадесетак сантиметара од мене, чврсто стежући врх Прочитајте још…
Не знам тачно колико дуго се дружим са Џеком Денијелсом. Томе мора бити најмање 30 година. Страх ме је да рачунам. Са њим сам изгубио невиност: Џек је био моје прво жестоко пиће. Наравно, у периоду ране алкохоличарске адолесценције сам га варао, уздуж и попреко, искушавајући и истражујући свој укус, покушавајући да грлу и Прочитајте још…
Била је лепа жена, можда тек с којим једва приметним килограмом вишка. Наоко, за свет забављен собом, који не примећује детаље, живела је перфектан живот, с мужем и дететом. Испод те идиле, кипела је од незадовољства. Можда је отуд и потицао тај неки једва приметни килограм вишка. Јер, када би побегла даље од учмале Прочитајте још…
(јун 2011.) Гледао ју је немо, право у очи. Зурио је у њу, у ствари. Зурио забезекнуто, шокирано, не могавши да поверује у то шта види и шта чује. Пред њим је била женска појава сасвим другачија од жене с којом је поделио толике године. Није то више била она особа којој је посветио живот, Прочитајте још…
Тај снег, који шкрипи под ногама, и наоко руши перфектан мир некомерцијализоване природе, са нашим и траговима понеке зверке. Оморике и борови, грана отежалих од снега, ипак достојанствено усмерени ка небу, изазивају страхопоштовање. Тек нешто даље, а опет довољно далеко да радосна цика не помути тонове тишине, деца се санкају и уче прве кораке на Прочитајте још…
(јануар 2010.) Тек по нека усамљена пахуља наговештавала је ону праву зиму. Промицале су ретко, оштро се забадајући у лице, али при додиру са тлом нестајале су, не остављајући прави траг сем влажног асфалта. – Небо се бели. Тек ће падати – рекла је загледана попут искусног метеоролога. – Дај ми пољубац, тек ће Прочитајте још…