СУПТИЛНE ПОРУКЕ, СНАГОМ МАЦОЛЕ Како функционише Генерална скупштина Уједињених нација

  Неуобичајено, па и некултурно празна сала Генералне скупштине УН, током обраћања председника Србије Александра Вучића на 72. заседању, изазвала је доста подсмеха. Ипак, није (све) до Вучића, који је добио прилику да се обрати тек трећег (од шест) дана рада заседања, додуше, као први од 19. говорника преподневне сесије. То и није тако страшно, Прочитајте још…

А ШТО ДА НАС НЕКО ПОШТУЈЕ… ...кад сами себе не поштујемо?

  Пре – пази сад! – седам година објавио сам текст, као реакцију на додељивање титуле почасног грађанина Београда (сад већ бившем) шпанском министру иностраних дела, Мигелу Анхелу Моратиносу.   Назочни почасни грађанин српске престонице се после тога у Београду појавио једном, или двапут, и то је то. Добро, неки други почасни грађани ни толико. Прочитајте још…

КАД НОВИНАРИ ЛАКО КЛЕКНУ

  Било би сјајно када би најновији испад једног српског политичара према „седмој сили“, био – кап која је прелила чашу. Ону чашу понижавања и срозавања новинарске професије и новинара. И када би бахато-примитивна и сексистичка констатација „министра одбране“ Братислава Гашића (48), „Бате Сантоса“, лица из Крушевца, лица полемичне школске спреме и дискутабилне стручности у Прочитајте још…

ЖУДЊА

  Била је лепа жена, можда тек с којим једва приметним килограмом вишка. Наоко, за свет забављен собом, који не примећује детаље, живела је перфектан живот, с мужем и дететом. Испод те идиле, кипела је од незадовољства. Можда је отуд и потицао тај неки једва приметни килограм вишка. Јер, када би побегла даље од учмале Прочитајте још…

САСВИМ ЛИЧНА ПРИЧА: ГЛУПОСТИ НАШИХ ПОДЕЛА

  Не знам како некима да спочитам у лице чињенице: Други светски рат је завршен 1945; једнопартијски систем у Србији је „пао“ 1990; комунизам нешто раније.  Искрено, пуца ми прслук и за четнике и за партизане, и за Тита и за Дражу и за Недића и за Љотића, и за правоверне и за Голооточане… У Прочитајте још…

НОВИНАРИ, УРЕДНИЦИ, И СРПСКИ МЕДИЈСКИ СВИЊАЦ

И тако, ја се повремено (изнова и изнова) изненадим какав се све талог и шљам наскупљао у српском (србијанском) новинарству.  Иако сам тога реално свестан већ дуже,  ваљда је то оно људско – потиснем у подсвест и верујем да је боље него што је заиста, док се не догоди нешто минорно, али довољно да ме Прочитајте још…