Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Маја се мазно промешкољила на мојој левој руци, тек толико да ме њена плава коса заголица, и наставила да спава. Моја десна рука лежала је на бутини црнке, коју до претходне вечери никад нисам видео, чак ни у Мајином друштву. Па ипак, док је Маја спавала на двадесетак сантиметара од мене, чврсто стежући врх Прочитајте још…
Некад су, ако се сећате, Будву звали „Лесковац на мору„. А онда су Златибор прозвали – „Будва на планини„. Лесковац је, вероватно, био употребљен погрдно, као синоним за „парадajз туризам“, варијанту пљескавица на сваком кораку и бучне вашарске атмосфере. Ако ћемо реално, нису много у тим поређењима људи погрешили тада, а богами, ствари се Прочитајте још…
(јун 2011.) Гледао ју је немо, право у очи. Зурио је у њу, у ствари. Зурио забезекнуто, шокирано, не могавши да поверује у то шта види и шта чује. Пред њим је била женска појава сасвим другачија од жене с којом је поделио толике године. Није то више била она особа којој је посветио живот, Прочитајте још…
Ноћас су моје дивне, драге комшије, до 3 изјутра, славиле Светог Луку. Онако како и доликује правим Србима, искреним православцима: уз обиље ића и пића (са пратећим пијаним повраћањем), мноштвом гостију, трештећим „народним“ песмама, урлањем у форми певања, вриштањем (ваљда, кад он у`вати њу), тапакањем штиклица до спаваће собе, и после 15-ак минута назад… Солитер Прочитајте још…