ВОЛЕО САМ ЈЕ

 

Волео сам је.

Слободно и безгранично.

Детиње спонтано, искрено, наивно.

Потпуно.

 

Волео сам је.

Обрадовано и исчекујући.

Сасвим опуштено, мазно, сталожено.

До сржи.

 

Волео сам је.

И њене груди и њене мане.

Стомачић, бедра, хистерију, пијанство.

И очи. Te очи.

 

Волео сам је.

И кад одлази, и кад се враћа.

Кад плаче, кад се смеје, кад спава…

Кад свршава.

 

Волео сам је.

Била је зла, и била је туђа.

Крунила љубав, убијала све.

Неповратно.

 

Волео сам је.

А онда, схватих, више не.

Јер превише је зла наслагала.

На моје срце.

 

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *