Волео сам је.
Слободно и безгранично.
Детиње спонтано, искрено, наивно.
Потпуно.
Волео сам је.
Обрадовано и исчекујући.
Сасвим опуштено, мазно, сталожено.
До сржи.
Волео сам је.
И њене груди и њене мане.
Стомачић, бедра, хистерију, пијанство.
И очи. Te очи.
Волео сам је.
И кад одлази, и кад се враћа.
Кад плаче, кад се смеје, кад спава…
Кад свршава.
Волео сам је.
Била је зла, и била је туђа.
Крунила љубав, убијала све.
Неповратно.
Волео сам је.
А онда, схватих, више не.
Јер превише је зла наслагала.
На моје срце.