Са становишта (никадпребројаног) броја жртава двоипомесечног злочиначког подухвата држава НАТО и ЕУ, породица страдалих, разорене инфраструктуре Србије, уништене привреде и изгубљених радних места, интервенција НАТО на тадашњу СР Југославију је обичан убилачки поход САД и њихових сатрапа.
Да се разумемо: масакр цивила називам геноцидом, а разарање земље криминалним чином, без обзира на чињеницу што је у том моменту на Дедињу столовао Слободан Милошевић. Можда баш због свог става према њему и његовом режиму, и свега што сам због тог пролазио, и имам више права да оне који су, наводно, кажњавали његов режим, назовем мафијашким убицама.
Шта год да било оправдање или разлог, нису довољно ни велики ни озбиљни, када се погледају дечији гробови тад настали.Правници би то назвали склоношћу ка вршењу кривичних дела, али, заиста, какав аргумент може да се упути контра мог става, ако се зна да је иста дружина, просто зато што има моћ голе, бруталне силе, мимо било каквих норми светског поретка, делила „правду“ и у Авганистану, Ираку, Либији… Тим пре, што је сада већ сасвим јасно да су ти злочини извршени на основу аргументације пронађене у фалсификованим чињеницама! Зашто онда иста таква сила није употребљена над Израелом или Турском, на пример, или у многим државама Африке или Јужне Америке, где су такође кршена људска права или извршавани тешки злочини? Одговор је јасан: интерес.
Отуда гађење које осећам према САД и њиховим европским савезницима, њиховом безобразлуку и силеџијству, не могу и не желим да прикривам. Беспомоћан као појединац, становник државе беспомоћне као државе, људским и моралним вредностима спречен да узвратим на начин на који злочинци једино заслужују и који разумеју – преостаје ми само да се надам да ће Бог, природа, или припадници неких нација са далеко израженијим осећањем родољубља и људске и националне части и потребном дозом фанатизма, и Сједињеним Државама и њиховим кућним љубимцима показати да свака батина има два краја.
Елем, чињеница је да је масовно убиство и масивно наношење штете, које је током 1999. извршио НАТО у Србији, тежак злочин, за који би неко требало да одговара. Наравно, неће одговарати нико, јер је служинчад, коју је Амбасада САД поставила да врши дужности председника и Владе Србије, повукла тужбе, које би макар формално, макар и без икаквих изгледа на успех у тешко маргинализованом и политизованом светском правосудном систему, значиле да се не миримо са разарањем наше државе и масакрирањем наше нејачи.
На жалост, довољно је да једна држава на кључним позицијама има једног бедног саморекламера – позера и једну кућну помоћницу – слину, а да извршне функције држи жуто-црвена криминална дружина у спрези са сумњиво обогаћеним „тајкунима“, да од свега тога не буде ништа.
И што је још црње: да се та љига, којој је важније што га пореде са холивудским глумцем, него достојанство и бољитак сопственог народа – изруга свим невино страдалима и њиховим породицама, тврдећи сада, усред предизборне кампање, да је агресија НАТО на СРЈ била злочин? Па ако је то био злочин, зашто си повукао тужбе против злочинаца? Да би могао слободно да одлазиш тим истим злочинцима на додворавање? Ко ти је дао право на то? Или твоје газде, тада, нису извршиле злочин, а сада, кад гладном, у појам убијеном, осиромашеном, беспосленом, разочараном, безнадном народу немаш да понудиш ништа више од сталног повлачења за лик и дело одавно мртвог Ђинђића – то одједанпут постаје злочин, у нади да народ, склон самообмањивању на основу крупних речи, више неће примећивати твоју, и кривицу твоје криминалне организације, већ кривицу неког споља?
Овако испада да нас је с неба, физички, убијао „милосрдни анђео“ (сам термин је, иначе, погрешан превод), а да нашу част, достојанство, понос, самољубље, будућност… убија овоземаљски ђаво, коме ја „анђео“ – убеђен сам: не нехотице и не без плана – отворио врата за то.
Фото: vostok.rs, nspm.rs, in4s.net, novosti.rs
Đavo sa neba, đavo na zemlju, sada je bio…
Bas tako!