Србију и српски народ непрекидно, већ 36 година, уништава националистички, шовинистички, клерикалистички, светосавско-љотићевски, банално нео-комунистички, русофилски, мафијашки и патолошко убилачки покрет, оличен у неколико политичких организација, које су у својим идеологијама спојиле дотад неспојиво. То су странке Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Српска напредна странка, уз још неколико пратећих трамвај странака задужених да српском народу покажу да може и горе и настраније (Југословенска левица, ПУПС, Јединствена Србија, Покрет социјалиста и сличне).
Те странке, њихови политички лидери, њихово чланство и гласачи (и они који искрено верују у злу идеологију и они који су дозволили да буду заведени), уз помоћ, подршку, хушкање и координацију државе Русије,
криви су што:
Опогањени су, оскрнављени и обрукани застава, грб и химна Србије.
Понижена, обесмишљена и обезвређена САНУ, сваки Универзитет и факултет на њему, као и свака друга научна установа и организација. Од оних које нису покрадене и уништене.
Од Цркве као духовног исходишта, душевног мира, моралног оквира и утехе у несрећи, направљен је центар мржње, подела, лажи, измишљотина, догме, ратног хушкања…
Обрукани су војска и полиција. У њих, њихову способност да заштите и одбране, више нико нема поверење. Као ни у остатак безбедносног система државе.
Право јунаштво кроз историју, хвале вредна дела, бачени су у запећак, осуђени на заборав, и што је најгоре – доведени у сумњу, због измишљених, исфантазираних „јуначких дела“ која се никад нису догодила, или се нису догодила онако како су „уведена“ у свакодневицу.
Понижена је и обрукана свака струка – лажним дипломама, незнањем и леношћу, партијским намештењима и послушничким извршилаштвом.
Медији, односно новинарство, и правосудни систем су уништени, а образовање и здравство доведени на саму ивицу уништења.
Велика дела српске књижевности, ликовне уметности, музике… су скоро заборављена пред потребом да се залепи српски предзнак делима која припадају туђој баштини. Музеји, галерије и позоришта сведени на места окупљања ексцентрика – зарад форсирања примитивне паракултуре.
Култура нације уништена је у корист јефтиних цајки с кореном у туђем мелосу, примитивних шовинистичких и мизогиних попевки, пијаних и дрогираних „провода“ по сплавовима и кафанама уз проституцију. Томе је помогло уништење физичког изгледа нације, медицинске и естетске „интервенције“ које од људи праве диспропорционалне креатуре и клонове. Естетика и укус у облачењу, по коме су грађани Србије били познати, нестали су.
Свака славна и поштовања вредна традиција, све и једна величанствена победа, свако витештво и по добру запамћена ствар – унижени су злочином, мржњом и геноцидом.
Опогањени су чак и спортски клубови, и поједини спортисти, и сваки њихов успех оскрнављен и понижен.
У злочиначком походу ПРОТИВ српског народа и српске државе, који траје скоро четири деценије (са кратком паузом – више у интензитету, него у злонамери) уништено је, обрукано и опогањено буквално СВЕ што чини суштину овог народа и ове државе.
Од пијемонта Балкана, коме су сви тежили, направљена је црна рупа од које сви беже. Од примера, угледа и мотива шта и како треба – Србија је срозана на пример шта и како не сме и не треба, на симбол зла, злочина и неморала.
Уништени су односи Србије са скоро свим комшијским државама, посебно некадашњим чланицама СФРЈ, и упропашћени углед, љубав и поштовање који је српски народ уживао у народима који су некад били у СФРЈ.
Уместо реалног осећаја поноса због припадања једном у суштини добром, честитом и доброћудном, али ни по чему посебном и од других вреднијем и важнијем, народу – српски народ је оптерећен митом, измишљотинама, лажним осећајем вредности, потребом за доминацијом и хегемонијом, у стицају са понижавањем и исмевањем других.
Србија и Срби данас немају БУКВАЛНО НИШТА на основу чега би могли да наставе да граде нацију и будућност. Апсолутно све мора да крене од почетка, изнова, на новим и здравим темељима. Срећна је околност да постоји здраво ткиво и очуван минимум свести да може, треба и мора другачије.
Ако све ово није довољно за осуђујућу пресуду према свима који су креирали, осмислили, извели, подржавали, помогли овакав колапс једног народа – онда нема потребе ништа ни радити, јер ће се ови уништитељи вратити и трећи пут, да доврше започето.