(ТВ Е, 14. март 2025.)
„Од Велике Србије остао омањи свињац у Пионирском парку“.
„И тако радикали дођоше од Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица до Трг Николе Пашића – Кнеза Милоша – Краља Милана – Драгослава Јовановића“.
Ово су само два твита од многих објава на друштвеним мрежама, чији су корисници ових дана шаљиво коментарисали окупљање послушника и плаћеника српских власти око прорежимске групе „Студенти 2.0„, у парку који раздваја зграде Председништва и Скупштине Србије у Београду. На мети су скромни интелектуални и образовни домети учесника овог скупа, али и разне „моралне величине“ из криминалног миљеа, ријалитија и другог београдског парка познатог по продавачицама сексуалних услуга.
Пионирски парк је уредно ограђен безбедносним барикадама, на које су духовити Београђани окачили натписе у стилу „молимо вас да не храните животиње“ или „дајте им кикирики, али их не мазите„. Направљена је и „улазница“ за „Ћациленд„. А на „гугл мапама“ већ су шаљиво означене локације „људског ЗОО врта„.
Неки духовити Београђани су чак знали да око три изјутра дођу пре Парк и сиренама и вувузелама разбуде становнике овог нехигијенског насеља. Ипак, познаваоци прилика веле да је већина изнајмљених студената ноћивала на топлом, у оближњем хотелу „Балкан„. Који, наводно, припада породици Додик.
Некада елитни парк у центру града сада већ изгледа као разрована ливада, на којој се групици младих људи који се представљају као студенти, данима прикључују организовани „подржаваоци“ из редова Српске напредне странке и Вулиновог Покрета социјалиста, али и бројне личности са биографијама којима не би требало да се поносе: осуђени и неосуђени ратни злочинци, силеџије, ситни криминалци и проститутке.
Студенте, или „студенте“, предводи Милош Павловић, родом из Добоја (БиХ), студент Медицинског факултета у Београду с одличним просеком, иначе син осуђиваног нарко-дилера. Због блискости са председником Србије, већ је зарадио погрдни надимак „прва пратиља„, а због чињенице да је на челу групације у којој – истина – има неколико студената, али много више статиста, назван је „врховни Ћаци„.
Термин „Ћаци“ је, да подсетимо, постао погрдан назив за све чланове владајуће странке с купљеним или фалсификованим дипломама средњег и високог образовања, односно дипломама неких од бројних „но нејм“ приватних средњих школа и факултета – назив који означава, у ствари, немање оног основног образовања. Настао је од погрешног ћириличног писања термина „ђаци“ (где недостаје дугачка црта надоле која разликује ћирилично „ђ“ од „ћ“) и симболише подсмех целој великосрпској булументи, која своје „српство“ везује за ћирилицу.
Елем, „Ћаци“ Милош није неписмен, иако уочљиво има проблем са вербализацијом, али је зато већина његових другара у ограђеном простору Пионирског парка – за сваки подсмех. Александар Вучић је ту, доиста, довукао све шта је могао, баш онако с коца и конопца. Па и из „Републике Српске“.
Но, нису сви актери скупа олош, бар не по академском статусу. Тако су „Студенте 2.0“ посетили врхунски ендокринолог, Светлана Вујовић, и још неколико професора Медицинског факултета, па и судија Уставног суда и професор Правног факултета Владан Петров. Сасвим случајно, све људи са изборних листа Српске напредне странке или спискова подржавалаца Александра Вучића.
Ипак, ту су и људи сумњивог карактера и морала, почев од неонациста и силеџија Павла Бихалија и Мише Вацића, преко Симе Спасића, редовне мирођије у свакој режимској чорби, али и лица осуђеног за силовање, до елитне проститутке Мине Врбашки и извесног Срђана „кнеза“ Бабовића, једне жалосне особе с очигледним психијатријским проблемом, која већ дуго служи за подсмех.
Кад смо код подсмеха – појавио се и директор новосадске гимназије „Змај Јова Јовановић“ Радивоје Стојковић, који је постао познат када је клекао у понизну молитву пошто су ученици школе ступили у обуставу. Њега су по повратку у Нови Сад сачекали ђаци с транспарентима „Пошто образ“ и „Врати се у Ћациленд„. Слично је прошао и наставник физичког Уметничке школе у Нишу, који се у Београду представио као студент: ђаци су га извиждали и спречили да уђе у зграду школе.
С друштванцем у парку сликао се и некадашњи кошаркаш Дејан Томашевић, посланик СНС. Појавио се и „новинар“ Драган Ј. Вучићевић („Информер“), коме су Београђани том приликом с друге стране ограде скандирали „врати коњу главу, Драгане„.
Можда и највећи безобразлук било је појављивање неколико некадашњих припадника злогласне јединице „Црвене беретке„, баш уочи дана на који су 22 године раније њени припадници убили премијера Србије Зорана Ђинђића. Ипак, са Живорадом Ивановићем познатим као „Жика Црногорац“ – коме никад није суђено за злочине „беретки“ иако им је био командант – дошло је тек неколико стварних пензионера. Остатак до броја за који је процењено да би требало да улива страхопоштовање попунили су статисти, који су већином били деца у време деловања ове злогласне јединице. Био је ту и Горан Радисављевић Гури, бивши командант Жандармерије, који је довођен у везу с убиством држављана САД, браће Битићи. И наравно, хашки осуђеник генерал Владимир Лазаревић.
На друштвеним мрежама идентификован је и највећи број учесника овог скупа као локални функционер Српске напредне странке у некој од српских општина. Али, ту има и ромске популације која је више него очигледно дошла само по дневницу. Као и неколико регистрованих наркомана, којима такође дневница добро дође.
„Да ли сте свесни да би данас и Иван Тасовац морао да буде у Ћациленду, да се насмејан слика с убицама и курвама, да хвали „српску младост“? Кад се ухватите с мафијом – само вас смрт избавља“ – гласи још једна објава на друштвеним мрежама, која описује чудну потребу неких афирмисаних људи да се повежу са СНС, која то чланство после „наплаћује“ и кроз појављивања на оваквим местима и у оваквом друштву.
Јуче је председник Србије, оним својим гласом одговарајућим за изјаве саучешћа, замолио „Студенте 2.0“ да размисле да се 15. маја не појаве у Пионирском парку, како би се избегли инциденти. О инцидентима, међутим, само он и вођство Српске радикалне странке причају, јер ни на једном студентском окупљању до сада – на Славији, у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу – није било никаквих инцидената. Свакако, о могућем непојављивању на крају ће ипак размислити сам студент Факултета за физичку културу из Андрићевог венца, који је и смислио појављивање.
Ако би се нешто до сада могло назвати „инцидентом“ – то је успешна акција колега са телевизије Н1, који су провалили и снимили шему ангажовања и плаћања „рент-а-студената“, за око 70-100 еура по ноћи. Наредни инцидент су спремили сами студенти Факултета драмске уметности, који су се инфилтрирали међу „ћације“ и снимили филм.
Углавном, Пионирски парк ових дана затрпан је ђубретом и људским излучевинама, а забележено је већ неколико међусобних туча учесника овог перфоманса, јер су спонзори прекасно схватили да није требало да им обезбеђују пакете „Рубин“ вињака за загревање у хладним мартовским ноћима.
Да све буде тужније, у Пионирском парку налази се камење за које многи тврде – иако то наука не потврђује – да представља делове осматрачнице српске војске у Првом светском рату. Та је „осматрачница“ постала један од симбола српског националног поноса, али то није спречило највеће Србе међу Србима, ангажованим у овом игроказу, да на њој врше нужду, игноришући постављене мобилне тоалете. Вероватно као још једну подвалу мрског Запада.