Са тугом и носталгијом сећам се овог дана, 1991. године.
Тада смо веровали, надали се, сањали… Мислили, знали, биће боље. Радили као за себе, без сна ако треба, и 48 сати. Гутали Слобин сузавац и имали алтернативу.
Имали боље сутра у најави.
А данас? Ни вере, ни наде, ни снова. Знамо да може бити само горе.
Боље нам је јуче, него сутра. Радимо за странца или домаћег тајкуна и бедне плате и шиканирање, у земљи у којој је све стављено на добош да би појединци добили провизију. Гутамо неправде, лажи, дугове у које нас уваљују Слобини тзв. „демократски“ наследници, гледамо како арче и дивљају, слушамо Манекена како су ДС и СПС најсличнији с програмом, краде нас ко год се дочепао фотеље… а уместо смрада Слобиног сузавца, осећамо Дачићев смрад…
Па што је много, много је, багро.
srećan ti 9.mart…
tako nam i treba
Bas to… Samo bih dodao da je u mnogim stvarima u Slobino vreme bilo mnogo bolje nego danas… kakve li ironije… Tada, ako je bilo lose u politici koja je vodjena, narodu je ostavljana mogucnost da se snadje za egzistenciju. Sivm silama se cuvao socijalni mir i mislilo se na obicnog coveka koliko-toliko.
Danas, kao, sjajno vodimo politiku, a obican covek zivi sve gore i gore i tome se ne nazire kraj, sto je najgore. Zavladala neka apatija u drustvu, da je to vec za strucno lecenje.
U šta mi mladi danas da verujemo?
Sem vere da ćemo jednog dana otići odavde, ništa drugo nam ne ostaje…
Imam 22 godine, a već sa 20 sam postao politički isfrustriran. Sit svake njihove priče…
Neka poslednji ugasi svetlo.
Sta reci a ne zaplakati? Kako mi se gade sad Vuk, DAcic, maneken i ostala dupeuvlakacka djubrad! E moj Maki, kad si zaustavio narod da ne popali Dedinje 5 oktobra, na dusu ti islo sto si im slepo verovao!!