Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Овако више – не може. Жртва дугогодишњег планског, дуготрајног и беспризорног урушавања медија и медијске струке одавно више нису само медији. Први и највећи страдалник је нација, или, ако ћемо прецизније, онај обичан мали човек, који би на основу медијских информација требало да формира свој политички став, друштвени ангажман, културни доживљај, моралну слику… Слободан Прочитајте још…
Колеге новинари, срећан вам Дан новинара Србије! Дан, када ћемо се, пригодно, сетити колега чије бруталне ликвидације нису разрешене деценијама, са малим шансама да се икада сазнају имена убица и да зликовци икад добију праведну казну? Дан, када ћемо се пресабрати и са уздахом рећи да се наше новинарство свело на гомилу безобразних и Прочитајте још…
Покушај да се парадржава, политичко-терористички пројекат, „Косово„, прими у УНЕСКО (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу), само је једна од коцкица велике слагалице осмишљене да се суверени део српске територије насилно одвоји, и да се затру сви трагови деветовековног српског присуства на територији Косова и Метохије. Заштита националне баштине је једна од Прочитајте још…
Сећам се својих новинарских почетака у – назваћу тако – озбиљном новинарству. Те 1988, у СР Србији, ако користимо сад популарну терминологију, влада „медијски мрак“: дневни листови су „Вечерње Новости“, „Политика“, „Политика Експрес“ и „Борба“. На ТВ – два „државна“ канала. (За многе који не памте, остали ТВ канали и дневне новине појављују се после Прочитајте још…
Време у коме нестају медији због тешке беспарице, наговештава много теже моменте, када ће огроман број новинара и „новинара“ започети међусобну тешку битку за веома мало расположивих радних места и „достојанствену“ плату од 10-ак хиљада динара, унапред свесни да ће им част, образ и достојанство вредети још мање или – отказ… То ће, надаље, водити Прочитајте још…