Директор Јавног сервиса, Драган Бујошевић, самоуверено је оценио да ће „оцену серије Немањићи дати гледаоци, а не твитераши“.
Прилично контроверзна изјава човека из медија, којом прејудицира да твитераши нису гледаоци, или, још опасније, да су твитераши нека друштвено неприхватљива, можда и друштвено опасна, секта.
А шта су, у ствари, твитераши? Људи који користе једну друштвену мрежу, односно један – у ширем смислу – медиј. Технолишки напредак је брзо и радикално изменио традиционалну поставку, у којој шира јавност мишљења о нечему даје тек кроз „писма читалаца“. Друштвене мреже, као и портали, постали су нови сегмент изражавања става и критике, мимо професионалних критичара, али сегмент који је немогуће контролисати, кратити, бацати у кош…
Ту мантру о твитерашима, као неком посебном „слоју“ српског друштва, лансирао је (тада премијер) Александар Вучић, схвативши да су твитер, као и фејсбук и портали, једини медији у Србији, које његов Јозеф Гебелс не може да стави под контролу. Онда су причу, често је и не схватајући, преузели Вучићеви чауши, понављајући је до у бесвест, док је сам председник постао редовни посетилац Твитера, штампајући поједине „цвркуте“ и показујући их током честих гостовања по опскурним телевизијама, доказујући тиме или нападе на себе којих се – наравно – „не боји“, или слободу информисања и говора у Србији, већ по потреби.
За одржавање једног режима базираног на крупним речима и обећањима чије се неостварење прикрива другим обећањима, твитер, као мрежа чија су основа кратке реченице, а коју као платформу за изношење ставова и извор сирових информација користе сви релевантни људи у свету – представља више него опасног термита у и овако полутрулој дрвеној грађевини.
Стоји, додуше, и чињеница да твитер, најчешће под лажним идентитетом у страху од репрекусија, користе и многи људи који имају додир с тешко доступним информацијама, и да се ствари које би људи из врха власти, друштва или привреде радо сакрили – прво појаве на твитеру.
И баш зато од Вучића слушамо свакодневна понижавања и омаловажавања твитера и твитераша, али баш зато он има армију (из државне касе) плаћених ботова задужених да на тој „неважној мрежи коју нико озбиљан не користи“ исправљају слику која открива праву природу и њега и његовог режима.
Е, сад је за тим модусом посегао и директор Јавног сервиса.
Уместо да Бујошевић објасни зашто је спискао огромне паре да би направио – најблаже речено – млаку и историјски сумњиву серију о веома важном периоду српске државности, он криви твитераше издвајајући их из корпуса „гледалаца“ и омаловажавајући њихову критику „Немањића“.
Уместо да се позабави критикама које су на рачун прве („пилот“) епизоде (која би по логици ствари требало да буде ударна) упутили људи из струке (режисери, глумци, историчари…), Бујошевић сервира замерке на твитер и твитераше, као кукавичје јаје, да и те стручне и веома неповољне критике замаскира лошим копирањем Вучићеве мантре да су против њега неки зли секташи, који ни сами себе не разумеју, а некмоли друге.
Уместо да одговори на питања – како је могло да се догоди да се у један такав пројекат уђе дилетантски и неодговорно, па да га нико и не погледа, и да Програмски одбор нема појма шта је снимљено – Бујошевић подмеће „мрзитеље с твитера“ као опробани рецепт плашења мечке решетом.
А притом још није објаснио скандал са његовим, уместо именом РТС, на шпици Бјелогрлићеве серије „Сенке над Балканом“, због чега РТС неће ни бити партнер у реализацији друге сезоне овог успелог пројекта.
Е, па, господине Бујошевићу, неће моћи. Ако сте као најодговорнија особа Јавног сервиса допустили да се под именом Немањића сними оно шта се снимило: неубедљиво, без озбиљне припреме, с дилетантским дијалозима, продукцијски сиромашно… онда ћете морати да одговорите на многа питања гледалаца, стручне јавности, државних органа, па и твитераша, међу којима су и многи из три претходне групе. Јер и ти твитераши, као и сви остали гледаоци, из својих џепова издвајају новац од кога Јавни сервис живи.
Тражи се, дакле, мера за однос уложеног и оствареног. И ту мантра „твитераши“ Бујошевићу никако не може да помогне, баш као што неће помоћи ни Вучићу, када на ред буде дошло полагање рачуна.
Фото: mondo.rs, in4s.net, svetplus.com, novosti.rs