Сувише сам ја велик, да бих се уваљивао у ваше мале страначке скуте, био заљубљен у ваше лидере, некритички се залагао за нешто с чим се не слажем, гледао кроз прсте за глупости и правдао ваш хохштаплерај, продао за мало ћара…
Нема ме ни у вашем ни у конкурентском колу.
Свесно сам, господо, изабрао најтежу позицију: ја сам политичко биће за себе и по себи. Отворен сам за сазнања и на основу њих градим ставове. И не можете ме ни поткупити ни уплашити.
Од имовине имам образ, и ако њега, шурујући с вама, изгубим, не остаје ми ништа.
Док год радите онако како ја мислим да треба, нећу вас хвалити, јер држим да је то ваша обавеза. Према народу и држави. Кад радите онако како мислим да не треба – жестоко ћу вас критиковати, које год боје носили.
То што сам против вас, не значи да сам за њих.
За себе сам. Али и за народ и државу. Јер себе никад нисам гледао одвојено од њих. То су мој народ и моја држава. И не могу, попут вас, да волим народ и државу само док од тога имам директну корист.
Џаба вам труд. Галаксијама сам изнад вас.