ГДЕ БИ ЈУЧЕ БИЛЕ ДАНАШЊЕ МИРОЂИЈЕ?

Пре само „неколико“ стотина година:
„Старлете“ су биле обичне курве, заражене козначиме;
Певаљке и глумци – само забављачи и шарлатани, „глупи августи“, кловнови, којима би летела глава ако се програм не свиди домаћину;
Спортисти су били нешто цењенији од ових пређашњих, али су опет били само извор забаве;
Продавци магле свих врста – били су прогоњени, и најчешће завршавали на бродовима за Америку;

На истим бродовима, најчешће су завршавали и преваранти, сецикесе, силоватељи и убице – јер их је овде чекало или одсецање руке, или одсецање главе…
А светом су (у ширем временском периоду) „владали“ и стандарде постављали Леонардо, Микеланђело, Верди, Шекспир, Мор, Галилеј, Дирер, Ел Греко, Гете, Бајрон, Иго…

Данас:
„Старлете“, глумци, певачи, спортисти, продавци магле, криминалци… формирају модне, културне, моралне, пословне и све друге трендове.

Њихове (ван)брачне везе су стандард и узор у „љубави“.

Њихова (ван)брачна деца – медијски мезимци.

Уметници остају на „инсталацијама“ које ни они сами не успевају да повежу са називом. Књижевници соле памет, али никако да засоле „плуралију тантум“.
У свакој чорби се гурају да буду мирођија.
А свет и даље има само Леонарда, Микеланђела, Вердија, Шекспира, Мора, Галилеја, Дирера, Ел Грека, Гетеа, Бајрона, Игоа... који служе само за дивљење, иако их већина новокомпонованих „постављача стандарда“ и не разуме.