Скупштина Београда почастила је звањем почасног грађанина шпанског министра иностраних послова. Небитно ког, министри су (врло) променљива категорија, у свим земљама осим у Србији.
Смислио Тајкун. А кад Тајкун смисли, ја сам сигуран да од тога има неку личну корист. Не знам коју и какву, мозак ми просто не ради на тој интересџијској таласној дужини да могу и да замислим.
Шпански МИП добио је личну част – како су образложили – због шпанског става према Србији и питању Космета.
Када дође нови министар, када неки нови Хавијер Солана (и он је био шпански МИП!) радосно замлатара ручицама и ножицама поводом новог бомбардовања Србије, када Шпанија евентуално призна независност шиптарско-терористичке творевине – хоће ли Скупштина Београда узети титулу почасног грађанина „бившем“ Шпанцу и доделити је, рецимо, тадашњем Грку, Словаку или Кипранину?
Снисходљиво-улизивачка трка траје и на локалном нивоу. Тек што је Тајкун обзнанио још једну од својих свемирско ингениозних идеја – да Београду подари улицу зверски убијеног француског навијача Бриса Татона, Врњачка Бања је брже-боље потрчала да својој Променади да има овог Француза, који је, ако нисте знали, историјски задужио Чарапане.
Страшно је то што се Татону догодило, његове убице треба најстрожије казнити, али све ово већ добија драматургију шпанске серије! Шта је то Брис Татон учинио за Србију да добије макар и сокаче са његовим именом било где? Па да ли је Солун једну своју улицу назвао именом пре пар година избоденог Звездиног навијача?
А знате ли колико се знаменитих Срба још није окитило улицом у Престоници? Може ли ико да сачини списак људи заслужнијих за Врњачку Бању, који нису добили улицу у њој? Хоће ли нека нова влада Србије морати да одузима титуле почасног грађанина, као што су постмилошевићевске владе узимале „београђанство“ белосветским људождерима?
Да ли је иког од учесника у власти у овој земљи брига што се БРУКАМО и што се цео свет СПРДА са нама?