Плебс србски пронађен запањен што се на униформи жандарма нашла икона руског свеца Димитрий Донской, коју носе и припадници руских ултрадесничарских формација. Који, погађамо, већ три године убијају народ у Украјини, у освајачком и геноцидном походу без икаквог поштовања међународних конвенција, правила и обичаја рата.
Плебсу србском лагано, али још итекако споро и болно, свест долази из доњег дела тела уваљаног у „јој, ћути, може и горе“, у објекат који код осталих хуманоида служи за размишљање, прикупљање и обраду информација, и заузимање ставова на основу њих.
Да, та иста идеолошка, идејна, антицивилизацијска матрица, прадедови, деде и очеви тих жандарма, убијали су несрпске цивиле по Македонији, Косову, Црној Гори, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини… под неким сличним знаком, на команду и наговор истог центра, који се, додуше, историјски технички шетао између Москве и Петрограда. То су исте постројбе, само се извршиоци подмлађују с времена на време.
Да, те исте постројбе спалиле су од 1918. више од 6.000 домова у Црној Гори, и у једном од њих целу породицу Звицер, рачунајући и децу, док су бабу једину поштедели, тако што су је везали за дрво да би без батргања могла да гледа како јој сви које има живи горе. Тек успут, том конкретном паљевином командовао је српски мајор (потом и пуковник) Кецмановић, а ако вам је презиме познато – у праву сте, то је његов чукундеда.
Да, те исте постројбе су четири године гранатирале небрањено Сарајево, и снајперима, из чисте забаве, убијале цивиле који би се усудили да провире из склоништа у потрази за храном и водом.
Да, те исте постројбе су убијале цивиле на Косову и онда их паковале у разне хладњаче и развозиле по скровитим местима у „ужој Србији“ у покушају да сакрију трагове свог злочина.
Да, те исте постројбе су правиле логоре за неСрбе, означавале их белим тракама, одводиле из воза на стрељање само зато што се „погрешно“ зову…
И јесте, историјско знање нам вели да су и Срби били жртве друге стране, неких истих лудака који се само другачије крсте или клањају, али ако вам се учини да за нељудскост има оправдања, а за бестијални злочин објашњења – поново погледајте фотографију жандарма с руским свецем на рукаву.
Да, колико на кеца, сутра би ти исти убијали све нас. Упркос „истој“ нацији, вери, народу. Затирали би породице, отимали станове и покретну имовину, силовали. Зашто? Само зато што смо против (неке) њихове идеје. Или што нисмо довољно добри, одговарајуће посвећени радикалном схватању вере или народности.
Црногорци 1918. само нису хтели у унитарну државу у којој неће постојати – а одговор је био: побиј. Нису, дакле, одбијали исту државу: само су одбијали да добровољно „нестану“ јер их је неко прогласио за део српства.
Косовски Албанци од 1912. па до 1999. само нису пристајали да буду грађани другог реда, козојеби и семенкари – а одговор је био: побиј. Да, од 1912, када су албански прваци убијани (читати Туцовића!), преко осамдесетих када им је укинуто право на школовање, до 78-дневне НАТО интервенције када је коришћена прилика да им се затру трагови постојања.
Хрвати и Бошњаци ни 1918, ни 1988. само нису желели да живе у Великој Србији, као никад довољно добри и обавезно вечито захвални робови – а одговор је био: побиј. Узгред, ни пречански Срби се нису слагали да буду грађани другог реда, па је њихов вођа Светозар Прибићевић питао оно чувено „колико кошта крв са Цера и Кајмачкалана, да платимо и идемо даље“. Сад, што је то питање после приписано Ивану Пернару да би се оправдало пуцање на Стјепана Радића и групу хрварских посланика у Скупштини, друго је питање.
Е, сада се затворио круг: више нема заједнице, других народа, који би могли да се означе као кривци, непријатељи, зло. Сад (неки) Срби неће да живе у држави криминала, хохштаплераја, надстрешница, отимања женске деце за хареме задриглих мафијаша…. и шта мислите, каква им је судбина намењена?
Срећа у несрећи, окружени ЕУ и НАТО државама, које су свега свесне, педантно одвојени од архизла модерне цивилизације које вековима провоцира сваки сукоб на Балкану задовољавајући сопствене интересе, још имамо какву-такву шансу да сачувамо животе, имовину и телесне отворе.
Али будите сигурни да овакви као кербери чекају да им се укаже и најмања прилика да манифестују своју праву природу, додатно затровану некаквим Димитрий Донской и локнастим Исусима…