Држава у смислу управног система, није ништа друго до скуп делегираних суверености појединаца – држављана, ради опште и једнаке заштите права и обезбеђивања испуњења обавеза свих, који живе у држави као територијално-политичкој јединици.
У том смислу, дакле, ако држава као управни систем не реагује на спољно или унутрашње угрожавање суверености (војни напад, терористичке акције, издаја…) грађани – држављани не само да могу, већ морају, да врате суверенитет у своје руке и супротставе се свему што угрожава државу као територијално-политичку јединицу, њену независност, целовитост, уставни поредак…