Причао бих с тобом, сатима, уз вино.
Без додира, сем очима.
О свему.
Причао бих с тобом, сатима…
Тихо.
Реч, по реч.
И фалило би нам речи
за све оно шта би требало рећи.
И кад се чини да је недоречено…
Гутљај, по гутљај.
Чаша о чашу.
Да отера зле духове.
Сатима бих причао с тобом, уз вино.
Моја мисао на твоју,
твој гутљај вина на мој.
Причао бих с тобом и кад вино проговори.
И када се насмејемо тешко преломљеној речи.
И када сунце с истока објави зору,
пошао бих по нову боцу вина,
јер не желим да нови дан
прекине причу с тобом.
Причао бих с тобом сатима,
без додира, само мислима.