Категорија: КУПИДОН

(август 2010.) Потражио сам је руком по кревету, не отварајући очи. Кревет је на њеној страни био свеже топао, али Јелене није било у њему. Соба је заударала на зној и семе. „Можда је отишла. Искористила ме и одбацила„, прође ми кроз главу и изнуди крмељави осмех. Устао сам, отворио прозор, и пошао у купатило. Прочитајте још…

    (јун 2010.) Оног трена, када сам ноншалантно ставио руке у џепове и окренуо се, покајао сам се што сам то учинио. Али, било је касно. Сада је сујета била та, која је водила мој мозак. Драгана је остала уплакана, слеђена, без речи. Дуго сам још могао да „чујем“ њене тихе јецаје: знам да Прочитајте још…

  (мај 2010.) Уз осмех шипарице, која зна да ради нешто недозвољено, пошла је да угаси светло.– Остави – прекидох је. – Желим да те гледам.Само је на трен застала. – Стидим се – поцрвене. – Што да гледаш, нисам код лекара – шалом је себи разбијала трему. То нам није био први сусрет, али Прочитајте још…

  (април 2010.) Ресторански астал делио нас је таман толико да не можемо да се дохватимо прстима. Имала је неки чудан осмех, на моменте ми се чинило да је то више болна гримаса, бејаше очигледно да се на силу смешкала. Куражила је себе, осећао сам.Ја изразом лица никад нисам умео да скривам емоције. Тако је Прочитајте још…

(март 2010.) Посматрао сам линију која пара располућени град. Појас рушевина, изгорелих кућа, уништених улица, којима лутају полудивљи пси у потрази за храном, и у које годинама није ушао ни један становник острва, само патроле „плавих шлемова“. Промиче пас са нечим у устима. „Вероватно пацов“, помислих у себи. У том појасу одавно није било праве Прочитајте још…

(фебруар 2010.)   Нисам могао да је не спазим. Висока, плава… какву је ногу имала…. Још, на штиклама, лепо извајани листови, и танак глежањ, који се просто стапао са једноставним сандалама. Не волим да зверам, али сам баш то радио. Зверао у њу. Неко ми је нешто причао, не знам шта. Витка, елегантна. Видело се, Прочитајте још…