ЗАЈЕ-СРБИ-БАНЦИ-ЈА

Ова држава је зајебанција.
Овај народ је зајебанција.

Политичари нас замлаћују Косовом и Европском унијом, а да ни сами не верују да ће Косово икад више бити српско, нити да ће нас ЕУ примити у своје редове као равноправну чланицу. За то време, држава улази у зону банкрота, огроман број људи остаје без посла, а још више њих нема шта да једе. А наше премудре политичаре сваки западни трећеразредни дипломата може да позове на рапорт.

Послодавци и оно мало људи што запосле, запосле мимо закона, без пријаве, без нормалне плате, и понашају се према радницима као према робовима, јер их ни држава ни синдикати не штите. Комунална предузећа нам наплаћују услугу пре него што ће је пружити, и без обзира на њен квалитет. Порезници ти наплаћују порез, ма и на силу, чак и када ти држава у чије име и за чији рачун они наплаћују порез – дугује много више.

Лекари те лече кад желе и ако желе, често одока, а најчешће офрље. Судије суде по симпатијама, ако икад дођеш на ред за суђење. Полицајци чекају мито као обавезан вид комуникације.

Навијачи вежбају строгоћу и диктирају своје аршине понашања и државним органима и мирним људима. Гејеви мисле да је „понос“ прошетати под троструким полицијским кордоном Београдом и упорно инсистирају на својој различитости уместо да проналазе сличности и тако се уклопе. Цигани могу да раде шта желе, јер ако им нешто приговориш, одмах гракну западне амбасаде и домаће НВО.

И тако редом…

Ова држава је, бре, зајебанција.
Овај народ је једна велика, исфрустрирана, болесна зајебанција.

Овде свако сваког зајебава. Зајебавају политичари, зајебавају послодавци, зајебавају комунална предузећа, зајебавају и порезници, зајебавају спортисти, певачи и старлете, зајебавају полицајци, сељаци на пијаци, зајебавају лекари, зајебавају и судије, зајебавају навијачи, зајебавају гејеви, зајебавају и остале мањине, зајебава богами и већина кад год јој се може…

Овде зајебава ко кога стигне, кад стигне, како стигне – а најчешће, најмасније што може. Толико, да ти огади живот у Србији и са Србима.

Што сам старији, више желим миран живот, а добијам супротно. Знам, ја сам се дебело зајеб`о што још 1990. нисам одавде отишао, али тако да никад више не видим ни Србију, ни Србе. Сад ми једино преостаје да свом детету не допустим да се зајебе.