ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЦИЉАО ТИТА

 

Много је интересантних прича из недавне комунистичке прошлости наших простора, али је свеједно мало оних који говоре макар о идејама да се изврши атентат на неприкосновеног лидера СФРЈ, Јосипа Броза Тита. А један човек с ових простора је то и покушао – четири пута. Први пут у Мексику 1962, потом у Њујорку 1963. и напокон у Вашингтону 1964. и 1967.

Никола Каваја (3. октобар 1932. – 10. новембар 2008.), најпре официр ЈНА, онда емигрант и члан Српског ослободилачког поректа „Отаџбина“, а дуго сарадник ЦИА. На листи ТВ канала „Хистори“ означен је као трећи најуспешнији терориста свих времена, иако нема доказа да је то заиста и био. Многе му се ствари приписују, али се једино поуздано зна оно шта је очигледно: да његова опсесивна жеља да ликвидира комунистичког вођу није уродила плодом.

У животу је изводио свакакве акције против комунизма. Но, кренимо редом.

Никола Каваја у свом дому

Никола Каваја у свом дому

Никола Каваја је рођен у Пећи, иако Каваје потичу из Добрског Села код Цетиња. Старином су се презивали Радишић, али су због крвне освете променили у Каваја. Наиме, један од браће Радишића је убио турског бега (у Добрском селу), па је морао да побегне како би спасао живот. Игром случаја доспео је у Албанију, тачније, у место Каваја. Када се ситуација смирила, вратио се у Добрско Село, где су га прозвали Каваја, и од тога је настало ново братство, братство Каваја. Деда му је био перјаник краља Николе. Отац Николе Каваје је као жандарм учествовао у бројним потерама за качацима. У априлу 1941. породица Каваја била је раздвојена и послата у различите затворске логоре у Албанији. Никола је одведен у логор Ћаф Пруше, касније у Куску, да би по капитулацији Италије 1943. године био ослобођен и пребачен у Недићеву Србију. После рата, Каваја је са породицом колонизован у Црвенку,  у  Војводини. У Сомбору је завршио три разреда гимназије. Био је питомац ваздухопловне школе у Панчеву, коју је успешно завршио и произведен у ваздухопловног потпоручника.

Каваја је упућен на војну службу у Сомбор. После сазнања да су му рођена браћа ухапшена и послата у логор на Голом Отоку, придружио се тајној антикомунистичкој групи у касарни ЈНА у Сомбору. Један од првих илегалних задатака Каваје, који је успешно извршио, био је да на спољнем зиду зграде Другог батаљона у војној бази напише паролу „Смрт Јосипу Брозу и Комунистичкој партији Југославије„. После ове акције у касарни је дигнута узбуна, али Каваја није био откривен. Јуна 1953. године, био је део групе која је саботирала складиште горива на аеородрому у Сомбору. Када је командант ове тајне групе ухапшен, Каваја је дезертирао из авијације.

Југословенске власти су га ухапсиле при покушају да пребегне преко границе у Аустрију. Војни суд Пете армијске области у Љубљани га је осудио на осамнаест и по година затвора. После одслужене четири године од 18 и по година казне, Каваја је приликом пребацивања из Марибора на Голи оток побегао и нашао се у Аустрији. Аустријске власти су га ухапсиле и пребациле у америчку војну базу. Каваја је почео да извршава задатке у служби ЦИА против Југославије, укључујући саботаже, шпијунирање, откривање двојних агената и атентате.

По налогу ЦИА био је пратилац краља Петра II Карађорђевића приликом сваког његовог боравка у Америци, и то пуних седам година, од 1964. године до краљеве смрти 1970. Онда је од ЦИА добио задатак да изврши атентат на Јосипа Броза. Покушавао је четири пута, али су планове „покарабасиле“ ситнице, типа – Броз је противно протоколу остајао у резиденцији.

Каваја је био значајна личност и један од оснивача групе Српски ослободилачки покрет „Oтаџбина“ – СОПО. Никола Каваја је без одобрења организације поставио бомбу у дом југословенског конзула у Чикагу, што је био први напад на југословенске установе у САД и Канади. Такође, ова организација је извршила истовремене бомбашке нападе на југословенске амбасаде у Вашингтону и Отави, и конзулате у Њујорку, Сан Франциску и Торонту, 1969.

Кајевић и Каваја

Кајевић и Каваја

Године 1978. Каваја и око стотинак припадника СОПО-а, укључујући Стојиљка Кајевића, били су ухапшени у Њујорку. Каваја је ослобођен по плаћању кауције од 250.000 долара, и после посете својој породици у Њујорку, брзо је извео акцију отмице америчког авиона на лету 293 из Њујорка за Чикаго. Наводно је било 288 путника. У авион је 20. јуна 1979. успео да унесе две бомбе у пивским флашама везаним за ноге и неколико штапина динамита у торби. Планирао је да захтева Кајевићево ослобађање, па да одлете за Београд и да се обруше на седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Кајевић је требало да му покаже која је то зграда. Али, Кајевић му је путем телефона саопштио да неће поћи са њим, па је Каваја пустио је путнике слободу, задржавши само пилота, копилота,  једног детектива, а у авиону био је и још његов адвокат. Принудио је посаду да одлете из Чикага до аеродрома Џ. Ф. К. у Њујорку.

Ту се с чеворицом талаца укрцао у други, већи авион, који је могао да лети до Европе. У страху од снајпериста, везао је за себе детектива и копилота при преласку у другу летелицу. Полетели су ка Европи и Каваја је тада, на наговор адвоката, који му је рекао да Ирска нема споразум о изручењу са САД, слетео тамо.

Кавајин гроб

Ирци су га, међутим, вратили Американцима, а ови га у децембру исте те 1979. због тероризма, поседовања експлозива и отмице авиона осудили на 40 година робије. Пуштен је на условну слободу 1997. и одмах преко Мексика, Бразила и Јужне Африке стигао у Грчку, а одатле у Србију. Тиме је у ствари прекршио условни отпуст. И овде га је дуго саслушавала Служба државне безбедности, али су на крају морали да га пусте на слободу.

У интервјуима пред крај живота Каваја је тврдио да је неколико пута покушавао атентат на Тита и да је радио као плаћени убица ЦИА. Наавно, портпарол ове обавештајне агенције то је негирао. „Њујорк тајмс„, с друге стране, писао је да је Каваја радио као двоструки агент –  и за ЦИА и за КГБ. Самоубилачки напад на седиште Комунистичке партије у Београду требало је да буде круна његове терористичке каријере.

Ни у Београду, иако је живео мирно, није имао мира. Хапшен је на кратко у акцији „Сабља“, 1. априла 2003. Водио је прецизну евиденцију о разговорима с новинарима, које је касније знао да из чиста мира позове на кафу. Умро је 2008. године у свом стану у једном солитеру на Новом Београду. По сопственој жељи, сахрањен је на Цетињу.

Филмски стваралац Милан Кнежевић снимио је документарни филм о Каваји под називом „Никола Каваја – ловац на Тита„, који је приказан на филмском фестивалу у Единбургу.


Фото: alo.rs, kurir.rs, patriot.rs

Facebook Comments
ПОДЕЛИ:

1 thought on “ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЦИЉАО ТИТА”

  1. Sto ne kazete da je u Americi sve spremio da ubije Tita, cekao ga gde ce doci, alo tito je otisao na drugu stranu. Sve je dogovorip sa CIOM i zajedno su to spremali. Kako on kaze ja ga cekao ovde a Titi se helikppterom spustio na drugom mestu. Ocito da je CIA cuvala tita, a on bio samo klovn americki. To sam slusao njegou izjavo za vreme rata ka su ga Srbi velicali i prikazivali kao velikog protivnika komunizma. On je bio najobicniji klovn u rukama amera i Tita

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *