Не знам колико је зонирање паркинга олакшало паркирање у центру града. Знам житеље центра, који, иако су платили месечну повлашћену карту, немају где да паркирају, јер није проблем цена већ – мањак паркинг места у центру.
Са друге стране, на Новом Београду и у Земуну није (толики) проблем недостатак места, већ алавост градске управе и Паркинг сервиса. Увођење „плаве зоне“ (паркирање неограничене дужине, уз наплату по сату) није олакшало проналажење места никоме, само је становницима централних делова Новог Београда и Земуна отежало живот.
На примеру Новог Београда: када је уведена „плава зона“ у области Дома здравља у Гоце Делчева и (тадашњег) Четвртог општинског суда, на обележеном делу места има колико ти душа иште. Заузимају их најчешће само таксисти, који их и не плаћају, јер су својевољно „продужили“ такси станицу испред ДЗ. Они и овако стоје непрописно, и са супротне стране улице, где је знак забране „да избије очи“, и у самој раскрсници, и на тротоару…
Добро, ту непрописно паркирају и „обични“ грађани, који би „само да тркну“ до апотеке или „Максија“ (раде 24/7) или да презалогаје нешто у локалима са брзом храном, или да купе воће и поврће из два камиона и са неколико картонских тезги, за које сам такође сигуран да ту стоје непрописно.
Наравно, награбусили су они који ту станују.
Слично је и у делу код „Енергопројекта“, где су слободна паркинг места између зграда заузели радници „ЕП“, „Фалкенстајнера“ и других пословних зграда.
Запослени у околним пословним зградама, као и гости фенси кафића, кад је уведена „плава зона“, запосели су и паркинге зграда, тротоаре, сваку слободну површину, па чак и коловоз и саме раскрснице (!) и код мене, у реону новог Меркатора. Додуше, стање је још било солидно док Меркатор није наплаћивао паркирање у својој гаражи, али од кад су увели принцип „два сата бесплатно, после рачун“ – станарима блока 30 постала је уметност да нађу место.
На паркингу, који „деле“ мој и суседни солитер (укупно око 270 станова!), сада се паркира и у 3-4 реда, тако густо да често ђубретари не могу да приђу смећари (а и кад приђу, док не заврше посао нема проласка), недавно ни ватрогасци нису могли да приђу кад је неко запалио ђубре, затворени су и сви прилази трафоима (не смем ни да помислим шта би било у случају хаварије), хитна помоћ такође, а веома често ни 60 корисника заједничке гараже у мојој згради не може да прође, јер неко стане „само на минут“… или на осам сати, свеједно. Да, зовемо „паука“, али, док паук стигне, начекамо се, а неретко од других возила не може ни да приђе овом због ког смо звали.
За то време, паркинг места која се плаћају – најчешће зврје празна.
Не знам колико пара Паркинг сервис и Град Београд узимају од те наплате, али очигледно намеравају да повећају приход и најновијим паркинг местима дуж Булевара Зорана Ђинђића (с једне стране су постојала, сад су направили и са друге и на разделном острву, које је довољно широко јер је туда планиран, у срећнија времена, пролазак метроа или брзог трамваја). Проблем је што ту опет неће нико, или ће мало ко, паркирати, а сви ће се завлачити између зграда, и правити још већу гужву.
А да су, просто, оставили паркинг места без наплате, можда би се лишили мале зараде, али зато не би имали трошак за (изнова и изнова) уређење зелених површина, за упропашћен мобилијар, за изласке „паука“… Нити би били саучесници у штети која настаје кад се упале смећара или трафои, кад се оштете аутомобили, или кад, као најгоре, него буде повређен јер може да прође једино провлачећи се између аутомобила.
Али, алаво….